Tema - Srbija

Šta se čini za razvoj IT sektora u Srbiji

U nadležnosti nedavno formirane Kancelarije biće razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave, informacionih sistema, infrastrukture državne uprave i službi Vlade. Ta kancelarija pozicionirana je kao centralna funkcija u Vladi, a za njenog direktora postavljen je Mihailo Jovanović. RTS je proveravao kako ta kancelarija može da utiče na IT sektor u Srbiji.

Naučno-tehnološki park u Novom Sadu, nova laboratorijska labela i naučno-tehnološki park u Nišu, neki su od projekata podrške razvoju IT sektora.

Ubuduće umesto u nekoliko ministarstava, elektronska uprava biće u jednoj kancelariji, koja će odgovarati direktno premijerki. Cilj – efikasnija državna uprava.

"To je jedan od naših prioriteta, jedan od naših ciljeva. Ja sam jasno rekla i u ekspozeu da mi ne možemo u 21. vek sa pečatom i šalterima bez elektronskih potpisa i elektronskog arhiviranja i to je ono što je naš cilj, videćete već u prvih sto dana Vlade i ja to obećavam da idemo jasno u tom smeru", naglašava premijerka Ana Brnabić.

Prostora za unapređenje postojećih usluga svakako ima. Upućeni kažu da su do sada neke elektronske usluge bile polovične, a sistem postavljen tako da potrebe građana nisu uvek bile osnovno merilo.

"Jedan od primera je nemogućnost elektronskog plaćanja, koje nije moguće za najveći broj usluga, pa smo prisiljeni da odlazimo na šaltere. Za neke usluge postoje drugi problemi, kao na primer jedan deo može da se zakaže elektronskim putem, ali onda mora da se ode na šalter ili ode po neki papir", navodi Slobodan Marković iz Registra nacionalnog internet domena Srbije.

Kada je reč o IT industriji, ona se do sada razvijala bez većeg uplitanja države. Stalni kamen spoticanja u toj oblasti je nedostatak stručnjaka. Kako tehnologija postaje neizostavni deo života i taj nedostatak biće sve izraženiji.

"Mi smo do sada imali tu naviku, završim fakultet i sad znači da to znam. U trenutnom vremenu, pogotovo u IT, ta industrija se jako brzo menja, prosto ne možete, morate da učite konstantno, usavršavate nove proizvode, da pratite šta rade ljudu u svetu. Tu ne postoji srpsko, niti nemačko tržište, već svetsko tržište", ističe Zoja Kukuć iz Startit-a.

Informatika, kao obavezan predmet od petog razreda, može da bude samo prvi korak u prevazilaženju problema. Sledeći stepenik su visokoškolske ustanove.

"Imaćemo za 20 odsto povećanje kvota na tehničkim fakultetima, zato smo već ETF-u dali dodatne prostorije koje su pre toga bile korišćene od strane uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede. PMF-u smo dali bivšu građevinsku školu i sada radimo na rekonstrukciji toga. FON-u smo dali sredstava za rekonstrukciju dodatnih amfiteatara", ukazala je Brnabićeva.

Rast u IT sektoru je 10 odsto godišnje, kada je reč o razvoju softvera i dvostruko više. To je i jedina oblast u Srbiji gde bi u ovom trenutku bilo posla i za duplo više stručnjaka nego što ih je danas.