Sve granične inspekcije naše zemlje od danas će, a najkasnije u toku vikenda, otpočeti drastično pojačane kontrole i nadzor svih prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda koji se u Srbiju uvoze iz Makedonije. Ove mere će usporiti, iskomplikovati i otežati uvoz robe iz ove zemlje. To će, bar za sada, biti odgovor naše države na to što Makedonija još nije povukla uredbu kojom je ograničila uvoz pšenice i brašna u njihovu zemlju. Iako je Rasim Ljajić, potpredsednik vlade i ministar trgovine, još desetog jula na sastanku u Skoplju dogovorio sa Ljupčom Dimovskim, makedonskim ministrom poljoprivrede, da ta zemlja ukine odluku kojom je ograničila uvoz pšenice i brašna, ova država to još nije uradila. Samim tim je, kako kaže naš sagovornik iz vlade, odgovor Srbije postao neophodan...
Sve granične inspekcije naše zemlje od danas će, a najkasnije u toku vikenda, otpočeti drastično pojačane kontrole i nadzor svih prehrambenih i poljoprivrednih proizvoda koji se u Srbiju uvoze iz Makedonije, saznaje „Politika” u Vladi Srbije.
Ove mere će usporiti, iskomplikovati i otežati uvoz robe iz ove zemlje. To će, bar za sada, biti odgovor naše države na to što Makedonija još nije povukla uredbu kojom je ograničila uvoz pšenice i brašna u njihovu zemlju.
Iako je Rasim Ljajić, potpredsednik vlade i ministar trgovine, još desetog jula na sastanku u Skoplju dogovorio sa Ljupčom Dimovskim, makedonskim ministrom poljoprivrede, da ta zemlja ukine odluku kojom je ograničila uvoz pšenice i brašna, ova država to još nije uradila. Samim tim je, kako kaže naš sagovornik iz vlade, odgovor Srbije postao neophodan.
Zvanične potvrde ove informacije još nema, ali kako u razgovoru za „Politiku” kaže Bojana Todorović, pomoćnica ministra spoljne i unutrašnje trgovine, već danima traju konsultacije sa Ministarstvom poljoprivrede o recipročnim merama prema Makedoniji.
– Makedonija nije povukla meru kojom je ograničila uvoz, niti se prema našim informacijama za tako nešto uopšte priprema. Iako nije bio precizno određen rok za ukidanje sporne uredbe, oni su nam obećali da će to uraditi u razumnom vremenskom periodu. Mi smo smatrali da će to biti polovina avgusta, ali to se još nije dogodilo – kaže Todorović, dodajući da upravo pravila Cefte, čiji su i Makedonija i Srbija član, predviđaju da pogođena zemlja uvede odgovarajuće mere kao odgovor.
– Takva odredba sporazuma nikada do sada nije korišćena od kada je Cefta formirana 2006. godine – navodi ona.
Problem je u tome što će se svaka naša odluka o ograničavanju uvoza ili povećanju carina za robu iz Makedonije automatski odnositi i na sve ostale države Cefte, a ne samo Makedoniju.
– Zato je to veoma osetljivo. I odluka Makedonije o ograničenju uvoza brašna i pšenice odnosi se na sve države, ali najviše pogađa nas jer smo glavni snabdevač – kaže naša sagovornica.
Ceo problem nastao je kada je Makedonija odlučila da uvoz pšenice i brašna veže za kupovinu domaće pšenice i brašna. Konkretno, za kilogram uvezene pšenice iz svih zemalja, pa i iz Srbije, makedonski uvoznici moraju da kupe tri kilograma domaće, a za kilogram brašna četiri kilograma pšenice iz domaće proizvodnje.
Osim Srbije i Makedonije, u Cefti su i Bosna i Hercegovina, Albanija, Crna Gora i Moldavija i ovaj sporazum o slobodnoj trgovini veoma je koristan za našu ekonomiju, jer imamo suficit. U prvih šest meseci naš izvoz u ove zemlje vredeo je 1,2 milijarde evra, a uvoz 523 miliona evra.
Što se tiče podataka o privrednoj saradnji Srbije i Makedonije, prema podacima Državnog zavoda za statistiku Makedonije, Srbija je drugi najveći spoljnotrgovinski partner Makedonije. Podaci našeg zavoda za statistiku pokazuju da je prošle godine Makedonija bila na sedmom mestu u izvozu Srbije, a na 18. mestu po uvozu.
– Ukupna robna razmena Srbije i Makedonije za 2012. godinu vredela je 789,6 miliona američkih dolara. Izvoz u Makedoniju iznosio je 490,8 miliona dolara, a uvoz iz Makedonije beleži vrednost 298,8 miliona dolara. To znači da je Srbija imala suficit u robnoj razmeni od 192 miliona dolara – naveli su u Privrednoj komori Srbije.
U Makedoniju najviše izvozimo proizvode od gvožđa, električnu energiju, kukuruz, suncokretovo ulje, brašno, bezalkoholna pića, pšenicu, cigarete, mleko, pavlaku. Među proizvodima koje uvozimo ima najviše lekova za prodaju na malo, zavarenih cevi, jabuka, paradajza, grožđa, električne energije, belog vina, kobasica.