U fokusu - Srbija

Zelena ekonomija veliki potencijal za razvoj Srbije

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je danas da je politika zelenog rasta i zelene ekonomije odgovor na globalne krize i da predstavlja veliku šansu za ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta.

Bogosavljević-Bošković je u uvodnom obraćanju na drugom međunarodnom sajmu "Zelena ekonomija" objasnila da se taj pojam odnosi na široko korišćenje obnovljivih resursa kao izvora energije, povećanje energetske efikasnosti, ali i na razvoj i primenu održive organske poljoprivrede.

Sve ovo doprinosi otvaranju novih radnih mesta koja su u direktnoj vezi sa životnom sredinom, kao i okretanju takozvanom opštem, zelenom privrednom rastu, ukazala je ona.

Prema njenim rečima, zelena ekonomija može da se postigne samo kroz konkretan paket mera – zakonodavne i tržišne mehanizme, kao i uključivanje privatnog sektora.

Istraživanje i inovacije u oblasti zelenih tehonologija od ključnog su značaja, naglasila je Bogosavljević-Bošković, uz napomenu da je i prenos tehnologija od razvijenih ka zemljama u razvoju važno sredstvo za podsticanje zelenog ekonomskog razvoja.

Ona je navela da će Srbija kao država, kao i same lokalne samouprave, obezbediti deo finansijskih sredstava za implementaciju EU ekoloških standarda iz međunarodnih izvora finansiranja, ali da model javno-privatnog partnerstva svakako predstavlja jedno od neophodnih rešenja za punu implementaciju.

Prema njenim rečima, model javno-privatnog partnerstva jedan je od načina za izgradnju energetskih objekata za spaljivanje nereciklabilnog otpada, odnosno za upotrebu tog otpada za proizvodnju električne i toplotne energije.

U većim gradovima Srbije, kao što su Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš, odnosno u regionima u kojima se generiše veća količina otpada, realizacija navedenih projekata bila bi svakako opravdana i održiva, naglasila je Bogosavljević-Bošković.

Ona je rekla da je resorno ministarstvo pripremilo za usvajanje set zakona koji direktno doprinose primeni koncepta zelene ekonomije – zakon o zaštiti životne sredine, zakon o upravljanju otpadom, zakon o zaštiti prirode, zakon o nacionalnim parkovima i zakon o zaštiti zemljišta.

Prema njenim rečima, pomenutim zakonskim rešenjima reafirmiše se ponovno uspostavljanje Fonda i podstiče razvoj reciklažne industrije u kontekstu očuvanja resursa i novih radnih mesta.

Otpad se, kako je dodala, sagledava u potpunosti kao resurs, stvaraju se bitni preduslovi za zaštitu i očuvanje našeg ukupnog prirodnog i kulturnog nasleđa, zaštitu i očuvanje bogatog biodiverziteta i geodiverziteta Srbije, uz očuvanje i unapređivanje ekološki značajnih područja.

Prema njenim rečima, upravljanje otpadom, a naročito njegovo sakupljanje i razvrstavanje, ekološko je, ali i ekonomsko pitanje, u kojem leži veliki potencijal.

Takođe, kako je navela, zeleno zapošljavanje moglo bi da predstavlja ključnu kariku u borbi protiv siromaštva.

Procenjuje se da bi implementacijom propisa u sektoru upravljanja otpadom zapošljavanje bilo povećano za 10 odsto u odnosu na sadašnji trend, zaključila je Bogosavljević-Bošković.