Aktuelno - Srbija

Izabrano 28 opština i gradova za programe podrške roditeljstvu

Na sednici su iznete ključne informacije o dosadašnjem napretku u implementaciji ovog programa, a uz saglasnost svih članova odbora doneta je i odluka o izboru novih gradova i opština koji će ući u sledeću fazu implementacije programa na osnovu izveštaja komisije koja je izvršila evaluaciju i rangiranje prispelih 46 prijava na javni konkurs.

Od 46 prispelih prijava odabrano je dvadeset osam za ulazak u drugu fazu programa, koji se u prvoj, pilot fazi, pokazao kao veoma uspešan.

Na spisku izabranih gradova i opština nalaze se: Kruševac, Zrenjanin, Stara Pazova, Vrbas, Bački Petrovac, Bačka Palanka, Loznica, Inđija, Bela Palanka, Svrljig, Boljevac, Kikinda, Kraljevo, Temerin, Raška, Knić, Nova Varoš, Veliko Gradište, Vršac, Sjenica, Titel, Mionica, Prijepolje, Vladimirci, Svilajnac, Ćuprija, Žabalj i Zemun.

Sednicu je otvorila predsednica Upravnog odbora Slavica Đukić Dejanović, istakavši ključna postignuća u prethodnoj fazi.

Đukić Dejanović je navela da je akreditacija programa jačanja kapaciteta praktičara za sprovođenje programa završena u sistemu zdravstva, dok je akreditacija u predškolstvu i socijalnoj zaštiti u toku.

Prema njenim rečima, u sistemu socijalne zaštite postoji izazov da se akredituje onlajn hibridni modalitet obuka, dok je na šest  pilot lokacija već obučeno 370 praktičara za primenu programa.

Ona je napomenula da su u pet jedinica lokalne samouprave planirana izdvajanja za mere podrške roditeljstvu u iznosu od proibližno 67 miliona dinara za 2022. godinu i dodala da je sličan plan za naredne dve godine.

Đukić Dejanović je naglasila da je donošenjem odluke o uključivanju dodatnih 27 opština u program „Razigrano roditeljstvo“ ključni korak ka pokretanju druge faze implementacije programa i da će se u naredne dve godine program sprovoditi u dvadeset odsto opština u Srbiji (ukupno 33 opštine) čime se približavamo zadatom cilju da 60.000 dece i njihovih roditelja oseti dobrobit unapređenih usluga.

Istraživanja sa roditeljima u pilot lokacijama, pokazuju da je izloženost podsticajnim praksama od strane roditelja i okruženja veća za decu uzrasta od 13 do 24 meseca nego za decu ranijem uzrastu, od 0 do 12 meseci, a razvojni ishodi mereni instrumentom „Uzrast i razvoj deteta“ su takođe nešto bolji za decu iz starijih uzrasnih grupa, zaključila je Đukić Dejanović.

Državna sekretarka Ministarstva za brigu o porodici i demografiju Milka Milovanović Minić podsetila je da je tokom 2021. godine resorno ministarstvo vrlo intenzivno radilo na pripremi i donošenju dva značajna zakona: Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i Porodičnog zakona, kao i na pripremi  predloga Opšteg protokola za zaštitu dece od nasilja, koji je Vlada Republike Srbije usvojila u februaru ove godine.

U toku je pravno-tehnička redakcija Pravilnika o hraniteljstvu. Unapređenje normativnog okvira, institucionalnih i organizacionih mehanizama neophodan su garant unapređenja kvaliteta života dece, roditelja i porodice u celini, istakla je Milovanović Minić.

Ona je dodala da su aktivnosti resornog ministarstva bile usmerene i na stvaranje povoljnijeg ambijenta za razvoj i prihvatanje pozitivnih roditeljskih praksi kako bi kroz igru i razumevanje razvojnih potreba dece roditelji bili najbolja podrška svojoj deci u odrastanju.

Tokom aktivnosti obilazaka više od sto trideset opština i gradova, promovisani su različiti primeri konkretne podrške roditeljima sa posebnim osvrtom na primenu pozitivnih roditeljskih praksi u izazovima roditeljstva, rekla je ona.

Državna sekretarka je naglasila da se podizanje nivoa informisanosti, znanja i svesti o značaju sprovođenja populacione politike zasnovane na principima jednakosti, rodne ravnopravnosti i inkluzivnosti, već odražava u lokalnim politikama.

Kvalitetan i dostojanstven život svakog deteta i briga o roditeljima su postali prioritet u svim aspektima, od poboljšanja materijalnog statusa do jačanja kapaciteta roditelja za pozitivno vaspitanje dece, u emocionalno stabilnoj i podsticajnoj sredini kroz ljubav, igru i podršku kao ključne elemente za razvoj mozga i životnih veština, zaključila je državna sekretarka.

Izveštaj o progresu i planu daljih aktivnosti iznele su predstavnice UNICEF-a Jelena Zajeganović Jakovljević i Mila Vuković Jovanović, nakon čega je predstavnica Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) Sonja Vujin prezentovala rezultate evaluacije i rangiranja prijava na Konkursu za stručno metodološku podršku roditeljstvu i ranom razvoju dece.

Rezultat sprovedenog konkursa ukazuje da postoji spremnost na lokalnom nivou za intersektorsku saradnju ne samo u 46 opština koje su se prijavile na konkurs već i u 138 institucija zdravstva, obrazovanja i socijalne zaštite koje su iskazale spremnost da podršku roditeljima postave kao prioritet u razvoju svojih ustanova.

Ovakav odziv opština na javni poziv je dobar znak povećanog interesovanja za programe populacione politike i programe podrške ranom razvoju dece, kao i usmeravanju ka pozitivnom roditeljstvu, ali i siguran pokazatelj podizanja svesti o značaju lokalnih aktivnosti u promeni demografske slike Srbije, navodi se u saopštenju.