Aktuelno - Srbija

Kupinari traže pomoć antimonopolske komisije

„Vlasnici hladnjača do juče su otkupljivali kupine po 180 do 200 dinara, a juče su svi odjednom oborili cenu na 120. Sumnjamo da su se dogovorili i tražimo od komisije da odmah ispita da li je napravljen monopolski dogovor”, rekao je Stojanović za Betu. Dodao je da će, ako državne institucije ništa ne učine, blokirati hladnjače i puteve. Naveo je da je po 180-200 dinara otkupljeno oko pet odsto roda kupine koji je uprkos suši prosečan, a kvalitet dobar.

Otkupljivači kupina, prema njegovoj oceni, zajedničkim delovanjem žele da povećaju enormnu zaradu, a dokaz za to je da su prošlogodišnji rod izvozili po 7,5 evra po kilogramu. Napomenuo je da je u interesu države da njene institucije ispitaju da li ima monopolskog dogovora jer se izvozom ostvaruje devizni priliv. Ako država ništa ne učini, kako je kazao Stojanović, destimulisaće proizvodnju kupina koja je inače u Srbiji smanjena sa zasada od 6.000 hektara na oko 1.500 hektara.

Još 2015. godine kupina se našle na listi prvih pet izvoznih poljoprivrednih proizvoda u države Evropske unije. Ispred te voćke bili su samo – kukuruz, malina, šećer i sojino ulje. Tada su nam najveći konkurenti na tržištu bili Poljaci koji su još onda imali problem sa pronalaženjem radne snage. Kupina se kod nas najviše gaji u Mačvi, Pomoravlju, Podrinju, čačanskom i potkopaoničkom kraju, a kao i u slučaju maline na strana tržišta je plasiramo uglavnom zamrznutu.

Kako je „Politika” već pisala, bilo je i ranije sezona kada su otkupljivači za nju nudili neverovatno niske cene, pa su za ovo voće karakteristične oscilacije u proizvodnji. Država daje znatne subvencije proizvođačima maline i kupine za sadni materijal, navodnjavanje, protivgradnu zaštitu, a prošlogodišnja cena ovog voća je zbog manjka na tržištu iznosila 350 do 400 dinara.

Pojedina udruženja nadala su se da će kupinari u ovoj sezoni moći da dobiju i do 500 dinara. U međuvremenu i troškovi dnevnica su porasli pa ne iznenađuje apel da je cena koju sada nude otkupljivači nedovoljna.

Međutim, još u aprilu ove godine grupacija proizvođača svežeg i zamrznutog voća pri Privrednoj komori Srbije upozorila je da zbog krize i pada kupovne moći industrijski kupci koji proizvode jogurte, džemove i slične namirnice, malinu i kupinu izbacuju iz proizvodnog programa zbog visoke cene. Kupci su se takođe pre odlučivali za jeftinije mikseve zamrznutog egzotičnog voća.

Poznavaoci tržišta napominju da problemi sa kupinom i tražnjom postoje i na američkom tržištu. Na ovo su uticali loši vremenski uslovi, slabija ponuda, ali istovremeno i veoma mala tražnja. Upravo zbog loše cene govori se i o mogućem prekidu berbe tog voća u Americi.