Aktuelno - Srbija

Mali je na konferenciji za novinare, koja je održana nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES), objasnio da ova odluka znači da će minimalna cena radnog sata biti povećana sa 230 na 271 dinar.

On je naglasio da je reč o nikada većem povećanju minimalne zarade, kao i da se, ako se uzmu projekcije inflacije za narednu godinu, dolazi do toga da će u realnom iznosu povećanje „minimalca“ za narednu godinu biti 13 odsto.

Procentualno, to je najveće povećanje minimalne zarade do sada i u evrima iznosi negde oko 401 evro. Prvi put idemo na nivo minimalne zarade iznad 400 evra. Ta minimalna zarada će se primenjivati od 1. januara naredne godine, precizirao je potpredsednik Vlade.

Mali je podsetio na to da je Vlada za ovu godinu povećala minimalnu zaradu za 14,3 odsto, kao i da će prosečna inflacija tokom ove godine biti na nivou od 12,5 odsto.

Dakle, čuvamo, unapređujemo, jačamo životni standard građana, naglasio je on i ponovio da je Vlada imala izbalansiran pristup u pregovorima, vodeći računa o rasterećenju privrede i očuvanju pune zaposlenosti u realnom sektoru.

Prema njegovim rečima, da bismo rasteretili privredu nastavljamo politiku rasterećenja minimalnih zarada kada su porezi i doprinosi u pitanju, te od 1. januara idemo sa povećanjem neoporezivog dela dohotka sa sadašnjih 21.712 dinara na čak 25.000 dinara.

To je veoma važno jer tako ne samo da rasterećujemo zarade, već podstičemo poslodavce da održe nivo zaposlenosti, a doprinosimo i boljitku onih koji imaju najniža primanja, istakao je Mali i dodao da će sa ovim povećanjem neoporezivog dela to rasterećenje biti 59,9 odsto.

Pre pet godina imali smo opterećenje na zarade od 64 odsto, a sa ovim povećanjem neoporezivog dela dohotka opterećenje na zarade naredne godine biće prvi put ispod 60 odsto, tako da dodatno doprinosimo motivaciji poslodavaca da zapošljavaju, otvaraju nova radna mesta, borimo se protiv sive ekonomije i da oni koji primaju plate u sivoj zoni budu zaposleni, objasnio je ministar.

On je naveo da je njegova važna poruka građanima da se pri svakom donošenju ekonomskih odluka vodi računa o tome da one budu izbalansirane i da krajnji rezultat bude pozitivan, kao i da u krajnjoj instanci budu donete u cilju dobrobiti građana i poboljšanja njihovog životnog standarda.

Prema njegovim rečima, naš BDP i dalje raste, za razliku od velikog broja zemalja jačih od Srbije, kao što je Nemačka, gde u dva kvartala uzastopno BDP beleži pad.

U prvom kvartalu, kako je precizirao, imali smo stopu rasta od 0,7 odsto a u drugom 1,7 odsto. Javni dug nam je na današnji dan 50,9 odsto BDP-a, daleko ispod nivoa Mastrihta od 60 odsto, ispod proseka evro zone koji je 91–92 odsto.

Takođe, kako je rekao, održali smo makroekonomsku stabilnost uprkos svim nedaćama koje su zadesile Srbiju od 2020. godine.

Ministar finansija se osvrnuo i na nivo zaposlenosti u Srbiji, istakavši da je zaključno sa julom ove godine zaposleno 2.308.232 ljudi, što znači da je stopa zaposlenosti 50,4 odsto, dok nezaposlenost iznosi 9,6 odsto.

On je podsetio i na to da je prosečna zarada u Srbiji u junu iznosila 729 evra i da je za 1,2 odsto realno veća nego u junu prošle godine. Takođe, u prvih šest meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, plate su i u privatnom i u javnom sektoru veće od nivoa inflacije.

Prema njegovim rečima, u decembru ove godine prosečna plata u Srbiji će iznositi oko 840 evra, a za naredni decembar projekcija je da će prosečna zarada dostići 955 evra, s tim što je planirano da do 2025. godine prosečna zarada bude 1.000 evra, a prosečna penzija između 430 i 450 evra.

Mali je ukazao i na druge mere koje Vlada preduzima u cilju jačanja životnog standarda stanovništva.

U tom kontekstu, on je napomenuo da je juče usvojen i rebalans budžeta za ovu godinu, kojim su predviđena povećanja plata u javnom sektoru za prosvetne radnike, medicinske sestre i negovateljice od ovog meseca za 5,5 odsto.

Od 1. oktobra ide se na vanrednu indeksaciju penzija od 5,5 odsto, a do kraja meseca isplatiće se i 10.000 dinara za majke i samohrane očeve, naveo je potpredsednik Vlade i saopštio da se na današnji dan prijavilo oko 970.000 dece, što pokazuje da je pogođena prava mera pomoći.

Mali je iskazao zahvalnost svim članovima SES-a na dijalogu i komunikaciji koja traje godinama unazad, istakavši da Srbija istrajava i ide napred, uprkos svemu što se dogodilo proteklih nekoliko godina –epidemiji, energetskoj krizi i ratu u Ukrajini.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković istakao je da ne treba izgubiti iz vida geopolitičke i ekonomske okolnosti u kojima se zemlja nalazi, na šta je, kako je rekao, i ukazao ministar finansija na sednici SES-a.

Srbija je uspela da očuva svoju makroekonomsku stabilnost i da dođe do toga da danas možemo da saopštimo da prvi put u ovolikom iznosu podižemo minimalnu zaradu u Srbiji, ponovio je on i dodao da se polako ide ka dostizanju nivoa minimalne potrošačke korpe.

Selaković se još jednom osvrnuo na brojku od dva miliona i trista hiljada zaposlenih u Srbiji, rekavši da ovaj nivo zaposlenosti nismo imali nikada do sada.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović poručio je da će sindikat nastaviti da se bori za poboljšanje životnog standarda radnika. 

Predsednica UGS Nezavisnost Čedanka Andrić saopštila je da je cilj da minimalna zarada dostigne minimalnu potrošačku korpu. 

Naša ponuda od samog početka u razgovorima bila je iznos minimalne potrošačke korpe i iskustvo iz 2018. godine nam je pokazalo da je tačno da se približavamo, ali nikako da se približimo tom cilju, rekla je ona.

Prema njenoj oceni, ono što je dobro jeste to što je smanjen broj ljudi koji primaju minimalnu zaradu, ali da je apel sindikata da se vrši što rigoroznija kontrola, jer podaci sa terena ukazuju na to da postoje firme koje dobro posluju, a isplaćuju minimalne zarade.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić izrazio je zadovoljstvo što se došlo do cifre od 25.000 dinara neoporezive zarade, što znači da će svaki poslodavac za svakog radnika za 2.000 dinara manje da uplati u budžet, a to je ušteda za samog tog radnika.

Pokrivenost minimalne potrošačke kopre minimalnom zaradom je povećana i u 2023. godini i iznosi 79,2 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 77,7 odsto. Projekcija je da pokrivenost u 2024. dostigne 89 odsto, navodi se u saopštenju Ministarstva finansija.