Povodom ponovnih izjava pojedinih ekonomista da se u Srbiji sprovodi de facto fiksni kurs, Narodna banka Srbije želi da ukaže na to da takve izjave nisu istinite, niti imaju svoje utemeljenje, a mogu biti opasne u smislu formiranja nerealnih očekivanja javnosti.
Relativna stabilnost kursa dinara prema evru jeste odlika Narodne banke Srbije u protekloj deceniji. Međutim, ona nikako ne znači fiksiranje kursa, koje podrazumeva da se održava stalno ista vrednost lokalne valute za neku odabranu stranu valutu, kakav je slučaj u zemljama koje primenjuju valutni odbor kao režim deviznog kursa, navodi se u saopštenju NBS.
"Po ko zna koji put ukazujemo na to da je praksa ne samo u Srbiji već i u drugim zemljama u razvoju koje se suočavaju s podignutim stepenom vezanosti novčanih tokova za repernu stranu valutu (dolarizovanosti, odnosno evroizovanosti domaće ekonomije) pokazala da je relativna stabilnost lokalne valute ključ finansijske i ekonomske stabilnosti zemlje i da povećana volatilnost deviznog kursa, kao automatskog stabilizatora platnobilansnih kretanja, u takvom ambijentu nema svoje uporište. Nema ga, jer, kako smo imali prilike da vidimo kada se politika fluktuacija sprovodila pre 2012. godine, mnogi ekonomski parametri zemlje su pogoršani i bilo je potrebno vreme da se stabilnost ponovo uspostavi, a zatim i održi", dodaje se.
"Relativna stabilnost dinara prema evru predstavlja nominalno sidro stabilnosti inflacije, i u proteklom periodu od osam godina (od jeseni 2013. sve do druge polovine 2021. godine), i tokom aktuelnog perioda globalno povećane inflacije, jer sprečava njen intenzivniji i rasprostranjeniji rast i time ima koristi za čitavu domaću privredu (a svedoci smo da su i države regiona u ambijentu pojačanih inflatornih pritisaka posegle za očuvanjem stabilnosti na sopstvenim deviznim tržištima). Ponovićemo se i u konstataciji da je relativna stabilnost dinara prema evru omogućila i rešavanje brojnih nasleđenih problema, jer je otvorila prostor i za sprovođenje uspešne fiskalne konsolidacije, i za rešavanje pitanja problematičnih kredita, koji su, opterećujući banke, znatno usporavali kreditnu aktivnost i privredni rast. Na sve to, izvesnost poslovanja domaće privrede, smanjenje opterećenosti kursnim razlikama, omogućavanje povoljnijih uslova finansiranja, vraćanje poverenja u štednju u domaćoj valuti i posledičan rast dinarizacije domaćeg finansijskog sistema rezultat su na koji smo ponosni", ističe se u saopštenju objavljenom na sajtu Narodne banke.
Međutim, jednako važno je napomenuti da, iako Narodna banka Srbije neće odustati od svog smera očuvanja relativne stabilnosti, ona ne primenjuje režim fiksnog deviznog kursa. Za razliku od tog režima, koji podrazumeva svakodnevne intervencije centralne monetarne vlasti kako bi se vrednost valute održala na unapred određenom nivou, u Srbiji to nije slučaj.
Režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa, koji omogućava njegovu relativnu stabilnost, pa i u periodima pojačane neizvesnosti njegovu izraženiju stabilnost (ne i fiksiranost na određenom nivou), daje i fleksibilnost da se, ukoliko takvi periodi naiđu, izvrši blago prilagođavanje vrednosti lokalne valute prema repernoj stranoj valuti, a bez promene režima deviznog kursa, navodi centralna banka.
Takođe, rizik od spekulativnih napada na valutu, pre svega velikih stranih investitora, u aktuelnom režimu deviznog kursa znatno je manji nego što bi bio u režimu fiksnog deviznog kursa, a u uslovima otvorenosti Srbije kako za strane direktne, tako i portfolio investicije.
Konačno, želimo da podvučemo još jednom netačnost izjava poput onih koje aludiraju na to da je Srbija relativnom stabilnošću kursa (što nazivaju de facto fiksnim kursom) uvezla stabilnost inflacije iz Evrope, a sada, nažalost, uvozi baš zbog te stabilnosti i visoku inflaciju iz zone evra. Upravo stabilnost kursa u aktuelnom ambijentu pojačanih globalnih pritisaka koristi domaćoj privedi da onda, kada ceo svet uvozi visoku inflaciju, ona u Srbiji ne bude još viša. Sada se ne suočavamo sa efektom koji je postojao pre 2012, kada su na uvoznu inflaciju, koja je bila niža od sadašnje, upravo visoke oscilacije kursa činile da domaća inflacija bude znatno viša nego u zemljama zone evra i zemljama okruženja, zaključuje se u saopštenju.