Aktuelno - Srbija

Svetska kriza prekrojila budžet

Prekrajanjem državne kase predviđeni su ukupni budžetski prihodi od 1.709,5 milijardi dinara što je za 12,7 odsto ili 192,7 milijardi više u odnosu na iznos predviđen originalnim budžetom za 2022. godinu. Rashodi su projektovani na 1.988,6 milijardi dinara, dok su prema ranijem proračunu trebalo da budu 1.717 milijardi što znači da je reč o povećanju od 271 milijardu. Minus u javnim finansijama iznosiće oko 4,5 odsto BDP-a, dok je originalnim budžetom bilo predviđeno da bude tri procenta.

Budžet za 2022. napravljen je prema pretpostavci da će privredni rast u ovoj godini iznositi 4,5 odsto. Međutim, Ministarstvo finansija je zbog očekivanog negativnog uticaja rastućih geopolitičkih tenzija, energetske krize kao i povećane globalne neizvesnosti projekciju rasta BDP-a za 2022. snizilo na tri procenta. Uzimajući u obzir dinamiku iz prvih devet meseci i izglede do kraja godine, očekuje se da će prosečna stopa inflacije u 2022. iznositi 11,6 odsto. Osnovni cilj izmene budžeta za ovu godinu je, kako je navedeno, prilagođavanje novonastalim negativnim globalnim ekonomskim tokovima, u poslednjih nekoliko decenija nezabeleženom svetskom energetskom krizom i posledično znatno većim rastom cena.

„Rastuća inflacija ima trenutne efekte na porez na potrošnju, rast PDV-a. Istovremeno, na povećanje naplate prihoda utiče i znatno brži rast dohotka stanovništva, što je potvrđeno realnim rastom potrošnje tokom prva tri kvartala 2022. Prihodi budžeta u ovoj godini su iznad očekivanih, a višak prihoda iskorišćen je za nabavku energenata i obuzdavanje rasta cena uz minimalan uticaj na standard stanovništva, kao i na mere smanjenja akciznog opterećenja naftnih derivata”, navedeno je u obrazloženju. Dodaje se da su izmenama Zakona o budžetu sve kategorije prihoda, osim akciza, povećane naviše u odnosu na prethodnu projekciju. U apsolutnom iznosu prihodi od PDV-a imaju najveći rast što je i razumljivo s obzirom na visoku inflaciju. Veći su za 92,9 milijardi dinara, a procentualno za 13,6 odsto. Jedan od razloga za ovaj rast je znatno brži nominalni rast privatne potrošnje koji se zasniva na visokom rastu zarada, posebno u privatnom sektoru. Prihodi od carina projektovani su u iznosu od 79,5 milijardi što je povećanje od 16,3 milijarde dinara (25,8 odsto) u odnosu na budžetsku projekciju. Spoljnotrgovinska razmena tokom proteklog dela 2022. beleži izuzetno snažan nominalni rast, posebno na strani uvoza. U periodu januar–avgust rast uvoza u dinarima bio je 38,8 procenata od čega se polovina može pripisati efektu rasta uvoznih cena.

Prihodi od akciza nešto su niži i trebalo bi da se po tom osnovu slije 336,8 milijardi dinara što je za 0,8 milijardi dinara manje u odnosu na budžetsku projekciju. Pri tome akcize na derivate nafte smanjene su za 9,2 milijarde dinara, akcize na duvanske proizvode povećane su za pet milijardi dok je projekcija prihoda od ostalih akciza uvećana za 3,4 milijarde. Smanjenje prihoda od akciza na naftne derivate, posledica je korišćenja zakonskih mogućnosti za privremenim smanjenjem iznosa akciza. U cilju ograničenja rasta cena derivata na domaćem tržištu, usled poskupljenja nafte na svetskom tržištu, tokom godine pristupilo se korišćenju ove mere, i to u rasponu od 10 do 20 odsto koliki je i zakonski maksimum. Beleži se umeren rast potrošnje derivata tokom proteklog dela godine, što ukazuje na nižu cenovnu elastičnost ovih proizvoda. Povećanje prihoda od akciza na duvan posledica je bolje naplate od inicijalno očekivane, tokom proteklog dela godine.

Prihodi od poreza na dobit su relativno najviše povećani u odnosu na originalnu projekciju za 40,9 procenata, a u apsolutnom iznosu za 54 milijarde dinara. Nakon uplate poreza na dobit po konačnom obračunu za 2021 (kraj juna tekuće godine), revidirana je i godišnja procena ovog poreza. Neto dobit privrede u 2021, prema objavljenim podacima APR, iznosila je 945 milijardi dinara i veća je za 42 odsto u odnosu na 2020. godinu. Za subvencije je planirano 174,76 milijardi dinara što je više za 21,68 procenata i veće su za 31,13 milijardi dinara u odnosu na iznos planiran budžetom za 2022. Veća sredstva su namenjena za podsticaje u poljoprivredi, železničkom saobraćaju, investicija u rudarskom sektoru, za energetski ugroženog kupca, za ponovnu upotrebu i iskorišćenje otpada, vaučere za korišćenje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima. Sem toga obezbeđena su znatnija dodatna sredstva za realizaciju projekta mađarsko-srpske železnice, izgradnju deonice Preljina–Požega, deonica Novi Beograd – Surčin…

Za otplatu kamata planirano je 113,20 milijardi dinara što je za tri milijarde manje u odnosu na iznos planiran budžetom za 2022. Umanjenje se najvećim delom odnosi na rashode za otplatu stranih kamata.