Berze - Srbija

Akcijama Telekoma trguje se na crno

Iako trgovanje akcijama "Telekoma Srbija" nije dozvoljeno, hartijama ovog najprofitabilnijeg domaćeg preduzeća trguje se u potaji, pod plaštom poklona. Tako se trenutna cena jedne "poklonjene" akcije kreće od 80 centi do jednog evra. A, u aprilu 2012. godine, kada su ove akcije emitovane i podeljene građanima i radnicima "Telekoma Srbija", utvrđeno je bilo da će početna cena za trgovanje na berzi iznositi 2,27 evra po hartiji.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, među najvećim akcionarima "Telekoma" su, osim države, građani koji poseduju više od 24.000 komada akcija ove kompanije. To je čak osam puta više od maksimalnog broja akcija koje su mogli da dobiju besplatnom podelom, i to pod uslovom da su u "Telekomu" ostvarili 35 godina radnog staža!

- Bitku protiv tržišta ne možete da dobijete. Ono je poput poplave koja uvek "iscuri" baš tamo gde to ne žele oni koji su pokušali to da spreče - kaže za "Novosti" ekonomista Ljubomir Madžar.

On navodi da takozvano "poklanjanje" niko ne može da kontroliše.

- Ja vama mogu, na primer, da poklonim knjigu, a vi meni zauzvrat da poklonite 1.500 dinara - objašnjava Madžar.

- Smatram da zaobilaženje tržišta u ovom slučaju nije dobro ni za akcionare ni za državu kao vlasnika, ni za "Telekom". Trgovina je dobrovoljna aktivnost i za prodavca i za kupca. Svaka trgovina poboljšava položaj onoga koji u njoj učestvuje, inače je ne bi ni bilo. Zabrana trgovine akcijama stoga pogoršava ekonomski položaj akcionara.

Madžar ističe da onemogućavanje berzanske trgovine podeljenim akcijama "Telekoma" nije dobra ni za samu kompaniju.

- Tržište je kao ogledalo, pokazuje vam kakvi ste i šta biste, eventualno, mogli da unapredite u svom poslovanju - navodi Madžar.

- I na kraju, zabrana trgovanja nije dobra ni za državu kao vlasnika, jer, nije dobro kada jedna velika i važna državna kompanija zatvara oči pred slikom koju bi dobila preko tržišta.

Da država još nije spremna da iznese akcije "Telekoma" na Beogradsku berzu, potvrdio je nedavno ministar finansija Dušan Vujović. On je na berzanskoj konferenciji krajem novembra prošle godine istakao da berza treba da stvori uslove koji bi sprečili veći pad cene akcije prilikom prve prodaje. Za to je neophodna i izmena propisa, koji bi, prema njegovim rečima, obezbedili ključne elemente berze: stabilnost, predvidljivost i rast.

Podela

Građani koji su imali pravo na besplatne akcije su, pre pet godina, na ravne časti podelili 150 miliona vrednosnih hartija "Telekoma". Tako je svako dobio po 31 komad. Za razliku od njih, radnicima je sledovalo znatno više. Ukupno 69,4 miliona akcija oni su podelili u zavisnosti od ostvarenog staža u "Telekomu". Prema tadašnjim kriterijumima, maksimalno su, za 35 godina staža, mogle da se dobiju 3.072 akcije. "Telekom" ima ukupno emitovanih milijardu akcija, od kojih je država vlasnik 58,1 odsto, dok u sopstvenom vlasništvu kompanija ima 20 odsto akcija. Ostatak je u vlasništvu građana i zaposlenih.

Tržište i u logorima

- Tržište je postojalo i unutar zarobljeničkih logora tokom Drugog svetskog rata, poput Mauthauzena - kaže Ljubomir Madžar.

- Kao novčano sredstvo pojavile su se cigarete, kojima su trgovali zarobljenici kupujući za njih hleb. Čak i u zarobljeničkim logorima tržište nađe način da se pojavi. To ne može niko da spreči.