Berze - Srbija

Beogradska berza: BELEXsentiment za februar pao na 78,85 poena - pesimizam investitora

BELEXsentiment ima baznu vrednost 100, a može imati vrednost u intervalu od nula do 200, pri čemu vrednosti BELEXsentimenta manje od 100 ukazuju na negativna očekivanja tržišnih učesnika.

Vrednost indeksa BELEX15 je na kraju januara opala za 1,61 odsto u odnosu na kraj prethodne godine, dok se BELEXLine smanjio za 0,71 odsto u istom periodu.

Rezultati na domaćoj berzi lošiji su od rezultata ostvarenih na razvijenim tržištima, kao i u zemaljama u okruženju u kojima su indeksi tokom januara imali solidan rast.

Na primer, slovenački indeks SBITOP je porastao za čak 15,5 odsto, hrvatski CROBEX je u plusu od 9,1 odsto, a i vodeće svetske berze su zabeležile pozitivne rezultate - američki S&P 500 index se povećao za 2,7 odsto, a nemački DAX za 9,2 odsto.

Važno je istaći da je prethodni mesec na domaćoj berzi obeležila obustava trgovanja akcijama kompanije NIS a.d. Novi Sad, koja je usledila nakon odluke Odeljenja za kontrolu strane imovine američkog Sekretarijata za finansije (OFAC) o uvođenju sankcija ruskim kompanijama iz energetskog sektora, među kojima se nalazi i Gazpromnjeft u čijem većinskom vlasništvu posluje upravo NIS.

Vlasnička hartija kojom se najviše trgovalo na domaćem regulisanom tržištu u januaru je bila akcija Aerodroma Nikola Tesla a.d. Beograd.

Za njom su sledile akcije preduzeća Jugoprevoz Kruševac a.d, ali i akcije NIS a.d. Novi Sad, koji je zauzeo treću poziciju iako se akcijama ove kompanije trgovalo samo u prvoj polovini meseca.

Ukupan promet ostvaren na berzi iznosio je 890 miliona dinara i jedan je od slabijih u poslednjih godinu dana.

Globalno, početak godine je obeležilo i očekivanje odluka o uvođenju carina određenim zemljama od strane SAD.

Godišnja stopa inflacije u Americi je u decembru iznosila 2,9 odsto, što je više od 2,7 odsto koliko je iznosila u novembru, dok se bazna inflacija u decembru smanjila za 10 baznih poena na nivo od 3,2 odsto.

Projekcije inflacije u zoni evra pokazuju da je ona iznosila 2,5 odsto u januaru, što je uvećanje u odnosu na vrednost od 2,4 odsto iz decembra, dok je bazna inflacija ostala na istom nivou od 2,7 odsto.

Evropska centralna banka smanjila je kamatne stope za 0,25 procentnih poena, dovodeći referentnu stopu depozita na nivo od 2,75 odsto.

Ova odluka odražava slabije ekonomske izglede u Evropi, iako inflacija u evrozoni ostaje iznad ciljanog nivoa.

Predsednica ECB Kristin Lagard izrazila je optimizam da će inflacija dostići cilj od dva odsto do kraja 2025. godine.

S druge strane, američke Federalne rezerve (FED) odlučile su da zadrže ključnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou na sastanku održanom u januaru.

Iako se inflacija smanjila, još uvek nije dostigla dugoročni cilj od dva odsto, te FED želi da osigura da inflacija nastavi da se smanjuje pre nego što preduzme dalje korake.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na sednici 10. januara 2025. godine odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto uz obrazloženje da je stopa od juna 2024. godine smanjena za ukupno 75 baznih poena, a da se efekti dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike mogu očekivati i u narednom periodu.

Međugodišnja inflacija je u decembru 2024. godine ostala na nepromenjenom nivou u odnosu na novembar od 4,3 odsto.

Prema fleš proceni Republičkog zavoda za statistiku, realni rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju 2024. godine iznosio je 3,3 odsto međugodišnje.

Tokom januara Republika Srbija je emitovala dinarsku desetogodišnju obveznicu i već na prvoj aukciji prodala 93 odsto ukupnog obima emisije u vrednosti od 111,3 milijardi dinara.

Ovo je bila prva aukcija nakon što je agencija S&P Srbiji dodelila investicioni rejting, a i visoka tražnja za ovim hartijama je pozitivna vest.

Agencija Fitć je potvrdila pozitivne izglede Srbije za dobijanje rejtinga investicionog ranga, uz zadržavanja kreditnog rejtinga na nivou BB+.