Beogradska berza produžila je sve privremene obustave trgovanja hartijama od vrednosti koje ističu za vreme trajanja vanrednog stanja, navodi se u rešenju koje je objavljeno danas.
Hartijama od vrednosti čiji maksimalni rok trajanja istekne tokom vanrednog stanja produženo je trajanje, navodi se u rešenju.
O prestanku odnosno produženju trajanja privremenih obustava trgovanja ovim hartijama od vrednosti Berza će odlučivati posebnim rešenjem najkasnije po prestanku vanrednog stanja.
Kako se navodi u obrazloženju ova odluka Beogradske berze ne ugrožavaju interesi investitora.
Žalba na ovakvo rešenje može se podneti u roku od osam dana ali ona neće odložiti izvršenje rešenja koje je stupilo na snagu, i primenjuje se, od danas.
Berza treći dan zaredom u plusu
BELEX indeksi su treći dan uzastopno zaključili trgovanje u usponu, pri čemu je akcija kompanije Messer Tehnogas uzletela za vrtoglavih 16,5 odsto, dok je aktivnost na tržištu akcija ostala prigušena.
S ozirom na to da je trgovano i državnim obveznicama Srbije, ukupan promet na Berzi iznosio je 2,15 milijardi dinara (18,3 miliona evra).
Indeks BELEX 15 je porastao za 1,4 odsto na 638,63 poena, a BELEXlajn je registrovao dobitak od 1,3 procenta i zaključen je na 1.442,21 poena.
Naftna industrija Srbije je oslabila za pola procenta, spustivši se na cenovni nivo od 572 dinara, a ujedno je dominirala na trgovanju s prometom od 6,6 miliona dinara.
Proizvođač i distributer tehničkih gasova Messer Tehogas je bio ubedljivi dobitnik dana, s rastom od 16,5 procenata na 12.000 dinara, a istrgovan je u iznosu od 1,2 miliona dinara.
Obična akcija Komercijalne banke je nastavila silazni trend, potonuvši danas za 1,0 posto na 2.481 dinara, uz realizaciju od 0,5 miliona dinara, dok je Globos osiguranje oslabilo za četvrtinu procenta na 402 dinara, uz trgovanje vredno 0,3 miliona dinara.
Prioritetna akcija duvanske industrije Filip Moris našla se na čelu liste gubitnika dana s padom od 2,6 posto na 4.869 dinara, uz promet u iznosu od četvrt miliona dinara.
Strani investitori su u ukupnom prometu na tržišu akcija imali udeo od 36,23 odsto, pri čemu u kupovini nisu učestvovali a u prodaji su imali udeo od 76,45 procenata.
Državna obveznica serije RSO20194 denominovana u evrima, koja dospeva na naplatu u februaru 2032. godine, ostvarila je promet od 2,14 milijardi dinara (nešto više od 18,2 miliona evra).