Berze - Srbija

Berze širom sveta srljaju u ambis

Ovakvom razvoju događaja su, pored pandemije koronavirusa koja je izbacila iz koloseka svakodnevni život miliona ljudi, doprineli i pad cena nafte kao i odluka predsednika SAD Donalda Trampa da zabrani na 30 dana sva putovanja iz Evrope, što može još više da poremeti svetsku trgovinu i dodatno uspori globalni rast, prenosi Tanjug.

U Evropi, indeks EuroStoks 50 na tržištu fjučersa potonuo je za 6,3 posto nakon što je prethodno zabeležio pad od čak 8,3 procenta, izveštava Rojters,

Londonski indeks fjučersa FTSE je izgubio 5,6 odsto, a nemački DAKS 6,0 posto.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih akcija, bez japanskih, bio je oko 7,00 sati u minusu od 4,0 procenta, spustivši se na najniži nivo od početka 2019. godine.

Na Tokijskoj berzi, Nikei indeks je oslabio 3,8 procenata, dok su akcije u Šangaju, Hong Kongu, Južnoj Koreji, Australiji i Singapuru skliznule između 1,6 i 8,0 posto.

Oštro su pali i američki terminski indeksi. Indeks fjučersa S&P 500 je jutros u padu za 4,7 posto, nakon što je već juče potonuo za 4,9 procenata.

Terminski indeks Dau Džons trenutno beleži gubitak od preko 800 poena, posle jučrašnjeg pada od 5,8 procenata, što ga je prvi put od finansijske krize 2008. gurnulo na medveđe tržište, budući da je oslabio 20 odsto u odnosu na nedavni rekordan nivo.

„Trampova zabrana putovanja iz Evrope definitivno je sve iznenadila. Već se zna da će ekonomske posledice od koronavirusa biti značajne, a s ovom dodatnom merom, efekat na poslovanje će biti multiplikovan. Tržišta na to nisu računala... To će kratkoročno biti veliki ekonomski trošak”, kaže Kon Goh, direktor u ANZ banci.

Tramp je juče objavio i druge mere za suzbijanje širenja koronavirusa, uključujući i nalog Ministarstvu finansija da odloži plaćanje poreza subjektima pogođenim virusom, ali ni to nije ubedilo investitore da odustanu od rasprodaje rizičnih aktiva i da nastave da kupuju sigurniju imovinu poput zlata i državnih obveznica, kako bi sačuvali vrednost svog novca.

Cena zlata je blago porasla, za 0,1 odsto na 1.636 dolara za uncu, ali je i dalje znatno ispod nivoa zabeleženog u ponedeljak od preko 1.700 dolara za uncu.

Prinos na 10-godišnji američke obveznice skliznuo je za pet baznih poena na 0,766 procenata, a za toliko je pao i prinos na dvogodišnje državne hartije od vrednosti na 0,449 posto.

Na robnim tržištima, cene nafte snažno pogađa sve intenzivniji cenovni rat između Saudijske Arabije i Rusije. Sudijska Arabija je najavila snažno povećanje proizvodnje u aprilu, na 12,3 miliona barela dnevno, a juče su i Ujedinjeni Araapski Emirati saopštili da će povećati pumpanje od sledećeg meseca.

Američka nafta WTI je trenutno u padu za 5,4 procenta i trguje se na nivou od 31,47 dolara za barel, a cena severnomorske nafte „brent” je potonula za 5,7 posto na 34,24 dolara za barel.

Bakar, koji se smatra merilom globalnog ekonomskog zdravlja zbog njegove široke industrijske upotrebe, pao je na trogodišnji minimum.

Na tržištu valuta, dolar je oslabio prema japanskom jenu i švajcarskom franku. Američka valuta je pala za 0,8 odsto na 103,66 jena, a prema švajcarskom franku je potonula za 0,3 procenta, na 0,9344 franaka.

Evro se trgovao na 1,1292 dolara, u usponu za 0,2 posto, a britanska funta se spustila na 1,2807 dolara, na najniži nivo u ovoj nedelji.

Sve oči su sada uprte na sastanak Evropske centralne banke koji treba da bude održan kasnije danas, pri čemu akteri na finansijskim tržištima očekuju da će ECB dodatno sniziti kamatne stope čime će se pridružiti drugim centralnim bankama, između ostalih britanskoj, američkoj i australijskoj, koje su već donele takve odluke.