Vest o toj mogućnosti proširila se finansijskim tržištem strelovitom brzinom, a lakonska reakcija partnera da "još nije ništa odlučeno", ali i da su pregovori "već relativno daleko odmakli", svedoči da je Rojtersova informacija bila mnogo više od puke glasine.Vrlo brzo su se pojavili i neki detalji moguće mega-fuzije na tržištu kapitala: načelno bi to bila fuzija "među jednakima", ali bi Nemačka berza u Frankfurtu ipak bila "nešto jednakija" od berze koja od 2007. obuhvata berze u Njujorku i Parizu, Amsterdamu, Briselu te Lisabonu...
To je kao kad biste fuzionisali Inter i Real, totalna ludnica, komentar je jednog brokera na najavu da bi se berza u Frankfurtu mogla udružiti s berzom u Njujorku.
Vest o toj mogućnosti proširila se finansijskim tržištem strelovitom brzinom, a lakonska reakcija partnera da „još nije ništa odlučeno”, ali i da su pregovori „već relativno daleko odmakli”, svedoči da je Rojtersova informacija bila mnogo više od puke glasine.
Vrlo brzo su se pojavili i neki detalji moguće mega-fuzije na tržištu kapitala: načelno bi to bila fuzija „među jednakima”, ali bi Nemačka berza u Frankfurtu ipak bila „nešto jednakija” od berze koja od 2007. obuhvata berze u Njujorku i Parizu, Amsterdamu, Briselu te Lisabonu.
Odnos 60:40 u korist nemačke berze je rezultat trenutne tržišne vrednosti deonica dveju berzi, gde je berza u Frankfurtu vredna oko 15 milijardi dolara, a ona u Njujorku „samo” 9 milijardi.
Na čelo udružene berze, koja bi bila najveća na svetu, trebalo ipak da dođe njujorški direktor Dankan Niderauer, a i sedište nove berze bilo bi s one strane Atlantika.
Direktor nemačke berze Reto Frančoni bi ostao u Frankfurtu, ali bi bio predsednik upravnog odbora fuzionirane berze.
O ozbiljnosti ove namere govori i to što je u sredu, kad je nakon završetka trgovanja na berzi u Frankfurtu i objavljena ova vest, povučeno trgovanje deonicama nemačke berze, mada je i tako njena vrednost porasla za tri odsto.
Do dogovora bi moglo doći već ovog meseca.
Među berzama, inače, već duže vreme traje val fuzija, a nemačka berza je dosad teško nalazila partnera, jer se malo ko oseća ugodno sa takvim divom u svojoj kući.
Frankfurt se nadao fuziji s Londonom, ali je on krenuo vlastitim putem i planira fuziju s berzom u Torontu. Frankfurtu je leđa okrenuo i Euronekst, pa berza u Varšavi...
No, sada bi nemačka berza ipak mogla naći partnera s kojim bi se mogla meriti u težini.
Pregovarači u Njujorku i Frankfurtu bi fuzijom mogli ostvariti uštede od oko 300 miliona evra, ali sinergija nije najvažniji razlog moguće fuzije i stvaranja takve mega-berze.
Jer, ova klasična tržišta hartijama od vrednosti su već dugo pod pritiskom da snize svoje troškove ne bi li izdržala trku s alternativnim tržištima odnosno trgovinom - preko interneta.
Drugi razlog je svakako i izazov koji čitav Zapad čeka pred sve snažnijim Dalekim istokom, a Frankfurtu je dodatni motiv i sve glasnije razmišljanje na Starom kontinentu o uvođenju novih, strožijih pravila protiv špekulanata.