Berze - Srbija

Građani će sada moći da kupuju akcije firme koja se bavi energijom budućnosti

Bliži se istorijski trenutak i za Beogradsku berzu i kompanije i građane potencijalne investitore.

Nakon odobrenja Komisije za hartije od vrednosti, kompanija "Fintel Energija" koja u Srbiji gradi vetroparkove i posluje sa "MK Fintel Vind", čiji je vlasnik biznismen Miodrag Kostić, prikupljaće kapital za dalji rast i razvoj na berzi. Eto prilike, kako za kompanije, tako i za građane koji žele da investiraju u ove akcije.

Matična kompanija "Fintel Energija" je listirana na Milanskoj berzi od 2010. godine, a koja je deo Londonske berze. To iskustvo žele da prenesu i na lokalno, srpsko tržište. Kako ukazuje Ticiano Đovaneti, izvršni direktor, ideja pojave na berzi u Srbiji se javila pre godinu dana i nedavno su završili sve neophodne procedure da bio konačno početkom juna mogli da izađu na berzu.

- Do sada smo investirali 150 miliona evra u obnovljive izvore energije u Srbiji, a izlaskom na berzu, ne bismo prodavali udeo, već bismo prikupljali kapital od potencijalnih investitora, da bismo dalje investirali u Srbiji - objašnjava Ticiano Đovaneti.

Najveći projekat kompanije vetroelektrana Košava, prva faza od 69 megavata je trenutno u izgradnji, kao i ostalih sedam vetroelektrana koje su planirane da budu izgrađene u narednim godinama.

- Ako odete u Vršac moći ćete da vidite više od 100 ljudi koji rade na Košava projektu, 50 radi na izgradnji trafo stanice, a još stotinjak radi na izgradnji temelja za same mašine - navodi Đovaneti i kaže da turbine za Vetrenjače u Vršcu treba da stignu iz Danske u septembru, a do kraja 2019. igradnja vetroparka treba da bude završena.

A posao sa vetroelektranama u Srbiji jeste posao budućnosti, naročito ako se ima u vidu da Srbija ima cilj da do 2020. proizvodi 27 odsto električne energije iz obnovljivih izvora. Trenutno smo nadomak zacrtanog - 23 odsto.

Istorijski trenutak za berzu i investitore

Rade Rakočević, vlasnik investicione kompanije "Senzal Capital", kaže za "Blic" da će pojava inicijalne javne ponude kompanije "Fintel" na berzi istorijski trenutak za berzu, ali i investitore.

- U Srbiji će to biti nešto novo, nešto što se u svetu uveliko primenjuje. To je način da kompanija prikupi kapital za dalji razvoj, a investitori koji učestvuju u inicijalnoj javnoj ponudi, uglavnom kupuju akcije po početnoj relativno povoljnoj ceni, a koja kasnije zavisi od poslovanja kompanije, a učestvuju i u raspodeli dividendi - kaže Rade Rakočevič.

Glavna razlika

A koja je glavna razlika između običnih akcija kompanija kojima se več trguje na berzi i ovih koje će se tek pojaviti iz inicijalne javne ponude? Uglavnom, ona je proceduralna i odnosni se na način sticanja vlasništva.

Takođe, svaka prva prodaja kod inicijalne javne ponude, podrazumeva da novac ide samoj kompaniji (ponekad i većinskom vlasniku), dok se na sekundarnom trgovanju trguje između vlasnika akcija, a kompanija direktno nema nikakve koristi. Očekivanja su u prvom slučaju i za priliku za većom zaradom.

Kada Komisija za hartije od vrednosti odobri transakciju, a kompanija objavi koju sumu želi da prihvati, zainteresovani investitori će moći da se prijave a tako se dobija podatak koliko novca može kompanija da prikupi.

Potom, kompanija objavljuje kolika je cena po jednoj akciji, a na osnovu toga koliko novca je prikupljeno, investitori procentualno dobijaju određeni broj akcija. Oni se upisuju u Centralni registrar i kreće slobodna prodaja akcija na berzi.

Inicijalna javna ponuda firmama alternativa za kredite

Siniša Krneta, direktor Beogradske berze, ističe da inicijalna javna ponuda predstavlja složenu aktivnost prikupljanja kapitala na tržištu kojim se finansira rast i razvoj kompanije. O ovome on je govorio na panelu Srpske asocijacije menadžera.

- Taj čin je u tržišnim ekonomijama uobičajen strateški potez proaktivnih kompanija, i predstavlja alternativu sopstvenim ili pozajmljenim izvorima finansiranja. Sa makro aspekta, inicijalne javne utiču na konkurentnost, pre svega privatnog sektora, dok sa druge strane finansijski sistem zemlje čine robusnijim i otpornijim na spoljne šokove. Odsustvo inicijalnih javnih ponuda u Srbiji tokom proteklih osam decenija u velikoj meri objašnjava i aktuelnu konkurentnost srpskog privatnog sektora - ističe Siniša Krneta.

Šta kažu na Beogradskoj berzi - prilika za dobru zaradu, ali ne i garantovanu

A na Beogradskoj berzi za "Blic" ističu da nakon što akcije kompanije, u ovom slučaju "Fintel Energije" ili bilo koje druge, budu uključene u trgovanje na Beogradskoj berzi građanima će biti omogućeno da u takozvanom sekundarnom trgovanju akcijama na Berzi kupe i prodaju ove hartije od vrednosti i time ostvare zaradu na bazi razlike u ceni, ili na bazi dividende, u slučaju kompanija koje ih isplaćuju.

- Trgovanje na Beogradskoj berzi se obavlja isključivo preko brokera, članova Berze. Naravno, prilikom ulaganja na berzu, kao i u slučaju svake druge investicije, neophodno je voditi računa o procenjenom riziku, dostupnim informacijama, ukupnim troškovima transakcije. Trgovanje na berzi može doneti priliku za dobru zaradu, ali ni u kom slučaju ne donosi garantovanu zaradu onima koji se bez dovoljno informacija upuste u ovakav vid investiranja - zaključuju na Beogradskoj berzi.