Berze - Srbija

Korona počistila berze: Deonice će izgubiti trećinu vrednosti

Rubini, koji se proslavio "pogađanjem" da će svet pogoditi ekonomska kriza (2007. godine), veruje da će berze pasti čak 40 odsto usled finansijskih posledica virusa korona.

Prema proceni kuće Blumberg ekonomiks, ako posledice virusa u ostalim zemljama budu slične kao u Kini u prvom tromesečju ove godine, globalna ekonomija će u 2020. imati štetu od 2.700 milijardi dolara, čak i ako pandemija uskoro prođe.

Vlada Južne Koreje, zemlje koja je, posle Kine, najviše pogođena koronavirusom, izdvojila je 13,7 milijardi dolara za ublažavanje posledica epidemije.

Zastupnički dom američkog Kongresa odobrio je osam milijardi dolara za akcije protiv virusa.

Italijanska vlada će se zadužiti za 3,6 milijardi evra, kako bi suzbila epidemiju, te pomogla kompanijama pogođenim padom zarade.

Centralne banke, od SAD do Japana i Australije, spuštaju kamate, a najugroženije države počele su da odobravaju vanredne rashode u budžetima kako bi pomogle posustaloj ekonomiji, navodi agencija Blumerg.

Ukoliko stane sa radom samo jedna velika fabrika automobilskih delova u Kini ili Italiji, gotovo celoj autoindustriji u Evropi i svetu preti privremena obustava proizvodnje.

Slično je u farmaceutskoj i ostalim industrijama. Teške posledice širenja virusa među prvima su osetile turističke, avio i druge saobraćajne kompanije, koje su preko noći ostale bez glavnine putnika i gostiju.

Najbolji pokazatelj zabrinjavajućeg razvoja događaja u globalizovanoj privredi sveta jeste iznenadna reakcija američke Centralne banke (FED) koja je "srezala" kamatnu stopu za 0,5 bodova na nivo od jedan do 1,25 odsto.

Taj neočekivani potez, koji se dogodio između dve redovne sednice uprave FED-a, izazvao je dodatni šok među investitorima na berzama, koje su sedam dana ranije zbog virusa korona izgubile više od deset odsto vrednosti.

Virus je Kini tokom februara prepolovio ekonomske aktivnost, a njegovo nekontrolisano širenje po Južnoj Koreji, Japanu, Iranu, Italiji, te ostatku Evrope i sveta pokazuje da će globalne ekonomske posledice biti daleko veće od prvobitnih pretpostavki.

Sve je manje ekonomista koji očekuju brzi oporavak ekonomija od efekata virusa.

Iako u Kini epidemija jenjava i proizvodnja se u toj "globalnoj fabrici" obnavlja, rejting kuća Standard i Pur čekuje da će posledice epidemije ta zemlja osećati dva do tri tromesečja tokom ove godine. A u Evropi se epidemija tek zahuktava.

Od pojave novog koronavirusa u decembru prošle godine zabeleženo je 109.946 slučajeva zaraze u 99 zemalja i teritorija, što je prouzrokovalo smrt 3.819 ljudi, prema proceni AFP na osnovu zvaničnih izvora danas.

Sad štampanje para ne pomaže

Rašireno je mišljenje da su centralne banke spuštanjem kamatnih stopa i monetarnim popuštanjem, kako se tehnički zove štampanje novca i stvranje vrednosti ni iz čega , izvukle svet iz recesije nakon 2008. godine. Tada je naštampano 20.000 milijardi dolara.

Centralne banke, međutim, ne mogu da zaustave virus koji je zatvorio mnoge fabrike, poremetio lance snabdevanja među preduzećima, sasekao trgovinu i putovanja po celom svetu. Američki Marketvoč upozorava da centralne banke ne mogu puno da naprave zato što je danas reč o "šoku ponude", tipu ekonomskog udarca uzrokovanog nedostatkom robe i usluga.