Berze - Srbija

Kupovina obveznica firmi unosnija od devizne štednje

Kupovina obveznica koje emituju preduzeća, godišnje bi mogla da donese kamatu i do devet odsto dok se, primera radi, kamate na štednju u banci kreću oko pet odsto...

Prednost ovih obveznica u odnosu na akcije je što se kupuje garantovani prinos, kažu stručnjaci, pa nema rizika da će vrednost hartija tokom vremena da padne.

U Srbiji, takozvane korporativne obveznice emitovali su samo beogradska „Telefonija”, „Tigar” i NLB banka, od kojih su jedino obveznice NLB banke listirane na Beogradskoj berzi.

- Ove obveznice su sa evro klauzulom, pa su građani koji ih kupuju zaštićeni od promena kursa. Takvom kupovinom, oni bi zapravo kreditirali preduzeća, a zauzvrat bi na svaka tri meseca ili polugodišnje ubirali kamatu. „Tigar” je, recimo, emitovao obveznice s godišnjim prinosom od 7,75 odsto, dok je kamata na obveznice „Telefonije” 7,5 odsto plus godišnji euribor, što zbirno iznosi oko osam procenata - kaže za „24 sata” Vladan Rankov, projekt menadžer u „KBC sekjuritis”.

Godišnji prinos na obveznice NLB banke je oko pet odsto imajući u vidu da se obveznica prodaje sa premijom na tržištu.

Ekonomisti ocenjuju da, ukoliko postoji poverenje građana Srbije, korporativne obveznice mogu da se isplate.

- Budući da je godišnji prinos vezan za evro, to je vrlo povoljna opcija. Ako bi taj novac uložili na štednju u banci, kamate bi bile između 4,5 i 5,5 odsto. Međutim, tako je sada, a ovo je Srbija. Veći deo privrede je u teškoj situaciji. Postavlja se pitanje da li bi građani na duže imali dovoljno poverenja da ulože u hartije preduzeća - kaže Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu.

Prvi korak, ukoliko su građani zainteresovani za kupovinu korporativnih hartija od vrednosti, jeste da odaberu brokersku kuću. Broker će umesto klijenta obaviti trgovinu bilo na berzi, što je jednostavnija procedura ili preko OTC tržišta ukoliko obveznice kompanije na berzi nisu dostupne.

Za ovu uslugu brokera potrebno je odvojiti između 0,3 i jedan odsto. Zatim, treba uračunati i provizije Beogradske berze i Centralnog registra koje se kreću oko 0,1 odsto, dok bankarske usluge koštaju oko 0,2 odsto.