Trenutno se u Srbiji reciklira svega oko 15 odsto otpada i zbog toga što se ne reciklira godišnje se gubi između 50 i 100 miliona evra. Trgovina sekundarnim sirovinama je u velikoj meri u sivoj zoni.Međutim, to bi uskoro moglo da se promeni, jer će se i otpadom, odnosno sekundarnim sirovinama, trgovati na Produktnoj berzi kao što se trguje i pšenicom i ostalom berzanskom robom. Berza otpada će pokrivati ceo region. Ono što je nama, za početak, cilj i od čega ćemo krenuti da razgovaramo, pre svega su metal, plastika, papir. Da bi nešto postalo berzanska roba, mora imati kapacitet na tržištu, potencijal da bi se moglo trgovati, istakao je direktor Produktne berze Novi Sad, Miloš Janjić.
Trenutno se u Srbiji reciklira svega oko 15 odsto otpada i zbog toga što se ne reciklira godišnje se gubi između 50 i 100 miliona evra. Trgovina sekundarnim sirovinama je u velikoj meri u sivoj zoni.
Međutim, to bi, kako prenosi RTS, uskoro moglo da se promeni, jer će se i otpadom, odnosno sekundarnim sirovinama, trgovati na Produktnoj berzi kao što se trguje i pšenicom i ostalom berzanskom robom.
Berza otpada će pokrivati ceo region.
- Ono što je nama, za početak, cilj i od čega ćemo krenuti da razgovaramo, pre svega su metal, plastika, papir. Da bi nešto postalo berzanska roba, mora imati kapacitet na tržištu, potencijal da bi se moglo trgovati - istakao je direktor Produktne berze Novi Sad, Miloš Janjić.
Bojan Đurić iz "Art point" postrojenja za preradu otpadne plastike kaže da će svako ko se bavi tim poslom u svakom momentu znati na koje količine može da računa i koja je cena.
Produktnoj berzi pomoći će Agencija za zaštitu životne sredine.
- Dešava se da određene sirovine izvozimo, a da ih nakon toga uvozimo. Ono što mi želimo to je da zajedno sa Produktnom berzom iz Novog Sada omogućimo pre svega sirovinu reciklažnoj industriji, da na taj način povećamo broj radnih mesta u reciklažnoj industriji, ali da istovremeno očistimo otpad iz prirode - rekao je direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Filip Radović.
Postoji računica da se na jedan uloženi dinar u reciklažu dobija deset.
- Drago mi je da se razumelo da ono što nastaje iz reciklaže jednako onome što dolazi iz rudnika i da mi u tom smislu moramo da štitimo rudno bogatstvo i ono što dolazi iz ovoga što možemo da zovemo urbanim rudnicima - naglasio je predsednik Udruženja reciklera Srbije, Vladimir Živaljević.
Tržište sekundarnih sirovina na teritoriji Srbije vredi 200 do 300 miliona evra na godišnjem nivou, navodi RTS.