Ministarstvo finansija i Agencija za privatizaciju najavili su da će građani Srbije imati pravo na besplatne akcije između 15. i 20. aprila, kada će postati vlasnici po jedne akcije preduzeća „Telekom Srbija” čiji se izlazak na berzu uskoro očekuje. Procedura trgovanja akcijama ovog preduzeća biće ista kao i u slučaju NIS-a i Aerodroma „Nikola Tesla”, što znači da će građani biti upućeni na šalter „Pošte Srbije” gde jedino mogu da prodaju svoje akcije. Međutim, pravo pitanje je da li akcije „Telekoma Srbija” treba prodavati? Na to pitanje nije lako odgovoriti. S jedne strane, treba imati u vidu vrednost preduzeća i njegovu perspektivu da uspešno posluje u narednim godinama, a s druge strane činjenicu da se vlasništvo nad hartijama od vrednosti ne razlikuje mnogo od vlasništva nad drugom imovinom i da su želje i ciljevi onog ko poseduje akcije ključni faktor odluke.
Ministarstvo finansija i Agencija za privatizaciju najavili su da će građani Srbije imati pravo na besplatne akcije između 15. i 20. aprila, kada će postati vlasnici po jedne akcije preduzeća „Telekom Srbija” čiji se izlazak na berzu uskoro očekuje.
Procedura trgovanja akcijama ovog preduzeća biće ista kao i u slučaju NIS-a i Aerodroma „Nikola Tesla”, što znači da će građani biti upućeni na šalter „Pošte Srbije” gde jedino mogu da prodaju svoje akcije. Međutim, pravo pitanje je da li akcije „Telekoma Srbija” treba prodavati?
Na to pitanje nije lako odgovoriti. S jedne strane, treba imati u vidu vrednost preduzeća i njegovu perspektivu da uspešno posluje u narednim godinama, a s druge strane činjenicu da se vlasništvo nad hartijama od vrednosti ne razlikuje mnogo od vlasništva nad drugom imovinom i da su želje i ciljevi onog ko poseduje akcije ključni faktor odluke.
Kada je donet Zakon o podeli besplatnih akcija, predstavnici vlasti su javljali da će se ozbiljno pozabaviti informisanjem i edukacijom građana o tržištu kapitala, ali je ta prilika propuštena. Reakcija građana u tom smislu bila je sasvim očekivana, pa su prvog trgovačkog dana hiljade ljudi pohrlili da te akcije prodaju za oko 2.500 dinara, ne želeći uopšte da razmisle o tome koliko bi one mogle da vrede u budućnosti.
Tako je većina propustila prvu i najvažniju lekciju akcionarstva: u skladu sa brojem akcija preduzeća koje posedujete (bilo da vam ih je država podelila besplatno, bilo da ste ih dobili od kompanije u kojoj ste radili ili da ste ih kupili) u odgovarajućem procentu ste vlasnik te firme.
Tekstovi u medijima koji su se pojavili poslednjih nekoliko meseci uveliko raspravljaju o mogućoj vrednosti akcija „Telekom Srbija”. Cena koja figurira je oko 60 evra. Problem je međutim u tome, što uz takve tekstove ne ide i objašnjenje šta ta cena predstavlja, pa je prema anketi portala „Kamatica” tih 60 evra uglavnom novčana vrednost koju građani očekuju da će dobiti prodajom akcija „Telekoma”.Zašto je to pogrešno? Kao prvo, kada posedujete akcije nekog preduzeća trebalo bi da znate da se za tu akciju vezuju tri cene:
Knjigovodstvena vrednost akcija predstavlja računsku kategoriju, koja se dobija deljenjem knjigovodstvene vrednosti akcionarskog kapitala i broja emitovanih akcija i za nas je u ovom trenutku najnebitnija.
Nominalna cena akcije je ona vrednost koja se dobija kada se kapital kompanije podeli sa ukupnim brojem akcija. Treba znati da je nominalna vrednost ključna i važeća za akciju nekog preduzeća samo prilikom izlaska na berzu. U slučaju NIS-a, recimo, ta vrednost je bila 500 dinara.
Što se tiče „Telekoma”, zvanična nominalna vrednost akcija još nije objavljena, ali se prema procenama stručnjaka govori o iznosu od oko 60 evra.Ta računica izvedena je na osnovu sledećih podataka. Prvo, uoči pokušaja prodaje „Telekoma”, privatizacioni savetnik procenio je ovu kompaniju na 2,4 milijarde evra, pa je kada se to podeli sa brojem akcija preduzeća vrednost pojedinačne akcije bila procenjena na oko 75 evra. Međutim, kada je Vlada Srbije kupila akcije „Telekoma” koje je donedavno držao grčki OTE, za petinu akcija (odnosno 20 odsto) ponudila je 380 miliona evra, što znači da je ukupni kapital vrednovala znatno manje 1,9 milijardi evra. Podelom vrednosti kapitala na ukupan broj akcija, samim tim i vrednost akcija je smanjena na oko 60 evra. Ta procenjena vrednost akcije „Telekom Srbija” biće ključna samo za dan izlaska kompanije na berzu, dok će se ubuduće vrednost akcija određivati tržišno.
Tržišna vrednost akcija je najvažnija vrednost i kada posedujete akcije neke kompanije o toj ceni najviše treba da razmišljate. To je ona vrednost akcije koja se formira na berzi na odnosu ponude i tražnje. I tu važi osnovno ekonomsko pravilo, ako je ponuda velika – odnosno veliki broj vlasnika akcija želi da proda, a tražnja mala – odnosno mali je broj onih koji žele da kupe te akcije – cena pada. (To je recimo bio slučaj sa akcijama NIS-a u prvih mesec dana trgovanja.)
I suprotno, ako je veliki broj onih koji bi da kupe akcije jer smatraju da će na njima zaraditi, a mala ponuda akcija u prodaji, cena raste.