Stranci oslabili promet na domaćoj berzi

Bez autora
Oct 18 2016

Vremena kada je samo jedna akcija banke vredela više od dve prosečne plate u Srbiji su gotovo deceniju iza nas. Beogradska berza već devet godina ne pamti da se ostvareni promet približio brojci od 500 miliona evra, dok je u pretkriznoj 2007. zabeleženo čak dve milijarde evra istrgovanih hartija.Ni strani investitori na srpskom tržištu nisu više prisutni kao pre. Veliki pad prometa proteklih godina na Beogradskoj berzi u velikoj meri je posledica značajnog povlačenja inostranih investitora, objašnjava Staša Petković, broker iz brokersko-dilerske kuće "Vajz broker".

Stranci oslabili promet na domaćoj berziVremena kada je samo jedna akcija banke vredela više od dve prosečne plate u Srbiji su gotovo deceniju iza nas. Beogradska berza već devet godina ne pamti da se ostvareni promet približio brojci od 500 miliona evra, dok je u pretkriznoj 2007. zabeleženo čak dve milijarde evra istrgovanih hartija. Ni strani investitori na srpskom tržištu nisu više prisutni kao pre.

- Veliki pad prometa proteklih godina na Beogradskoj berzi u velikoj meri je posledica značajnog povlačenja inostranih investitora - objašnjava za "Novosti" Staša Petković, broker iz brokersko-dilerske kuće "Vajz broker".

- Oni su nekada činili većinu prometa na našoj berzi, ako se uzmu u obzir samo klasične, portfolio investicije, dok se u proteklih godinu dana učešće stranih investitora u ukupnom prometu kreće oko 40 odsto.

Stranci su prisutniji na strani prodaje, gde se, u poslednjih godinu dana, aktivnost investitora iz drugih zemalja kreće između 40 i 45 procenata, dok je ovo učešće na strani kupovine znatno niže, i iznosi oko 30 odsto.

Pitanje je, i šta se podrazumeva pod stranim investitorima. Naša sagovornica ističe da se, u najvećoj meri, pod stranim investitorima kod nas podrazumevaju inostrani investicioni fondovi, a neznatno i strana preduzeća i građani.

- Vlasništvo investicionih fondova je teško utvrditi, osim ako nisu registrovani na nekoj berzi, kao što je to slučaj sa zatvorenim fondovima, a često se nalaze u vlasništvu manjeg broja investitora i nisu podložni bilo kakvoj regulaciji pa i obelodanjivanju vlasništva, kao kod "hedž" fondova - ističe Petkovićeva.

Trgovina obveznicama

U novembru prošle godine na Beogradskoj berzi počelo je da se trguje državnim obveznicama Trezora, kako dinarskim, tako i onim vezanim za evro. Međutim, prva prodaja ovih hartija, iz primarne emisije, ne ide preko berze.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik