Berze - Srbija

Zablude sa kojima se brokeri susreću u Srbiji

„Berza je kocka“, „Akcije se ne prodaju dok ne dostignu nabavnu cenu“, „Akcije sa nižom apsolutnom vrednošću su jeftinije“ – ovo su samo neke od zabluda sa kojima se brokeri u Srbiji susreću u radu sa klijentima. I za tržište kakvo je naše to i nije ništa iznenađujuće.

Iskustva brokera pokazuju da su građani u našoj zemlji u velikoj meri neobavešteni i needukovani po pitanju funkcionisanja tržišta kapitala, a mali broj njih vidi berzu kao mesto za racionalnu poslovnu aktivnost.

Pre odluke u koje akcije investirati najveći broj onih koji žele da ulažu na berzu zanimaju troškovi koje imaju, kao i tehnički aspekti trgovanja a tek retki pokušaju da spoznaju koji nivo rizika podrazumeva investiranje u akcije.

„Naše tržište je dosta specifično jer nije zrelo i nalazi se u procesu tranzicije, te stoga obiluje rizicima koji ne postoje na razvijenim berzama. Najvažnije je naći brokera koji će jasno ukazati na rizike koji su prisutni i na prinose koje takvo tržište nudi. Ovo je ključni kriterijum za odabir dobrog brokera na kojem mnogi padaju jer ovde često postoji konflikt interesa. Jasnim ukazivanjem na rizike klijent ponekad odustane od investiranja. Pored ovog najvažnijeg uslova, bitno je da broker nudi kvalitetnu uslugu, dok su troškovi, odnosno provizije, na poslednjem mestu“, objašnjava Nenad Gujaničić, broker u brokerskoj kući „Momentum“.

Kod nas to još uvek nije slučaj, ali na razvijenim tržištima postoje i takozvani „specijalizovani brokeri“, i kada je moguće uvek je dobro birati i njih. Pa tako, razvijena tržišta imaju specijaliste za određene vrste hartija, diskontne brokere koji nude prosto berzansko posredovanje uz nisku proviziju, brokere sa kompleksnijom vrstom usluge.

„Brokeri ne savetuju klijente koju akciju da odaberu, ali je neophodno da im omoguće dostupnost svih javnih informacija kako bi doneli kvalitetnu investicionu odluku. Ovo je naročito izraženo na nerazvijenim tržištima kao što je naše, gde nema mnogo javnih informacija, a investitori su često nespremni za ovaj vid investiranja“, kaže broker Gujaničić.

On još i dodaje da je posebno osetljivo pitanje kada se sami brokeri nađu u ulozi investitora, i da bi tada trebalo da se primenjuju stroge procedure kako bi se ispoštovao interes klijenata.

„Neretko se dešavalo da se interes insajdera stavi na prvo mesto, a u takvim situacijama, ukoliko klijenti shvate da su oštećeni, gube na poverenju i drugi berzanski posrednici“, priča Gujaničić.

Ukoliko investitor želi da stručna osoba donese konkretnu odluku umesto njega, koje akcije i koliko kupiti, kao i na koji rok, najbolje da se opredeli za portfolio menadžera. Njihov posao je da aktivno upravljaju portfeljom klijenata uz unapred definisanu investicionu strategiju i naknadu koju ostvaruju za svoje usluge.

Ova vrsta tržišnih učesnika je veoma česta na zapadu, s obzirom da investitori nemaju mnogo vremena i znanja da se bave investiranjem, a s druge strane ovakav način plasiranja ušteđevine je česta pojava poput depozita u bankama na domaćem tržištu. Tu je i investiciono savetovanje, koje je kao i upravljanje portfeljom, dosta skuplja investiciona usluga. Košta oko dva do tri procenta godišnje od visine uloženih sredstava. Za tu cenu investitor bi trebalo da dobije kvalitetne investicione savete odnosno profesionalno vođenje portfelja.

Kad berza raste i pitanja je manje

Praksa je pokazala da profil investitora na berzi u velikoj meri zavisi i od momenta u kom se nalazi tržište. U uslovima visokog rasta, kao na primer 2007. godine, ili krajem prošle godine na tržištu kriptovaluta, ulagači se uglavnom ne interesuju puno i samo ulažu novac. S druge strane, u uslovima stagnacije ili pada tržišta, manje je novih investitora i obično su dosta oprezniji i svesniji postojećih rizika.