Ekonomija - Srbija

A od Deda Mraza inflacija i kriza energenata

U odlazećoj godini privreda Srbije se suočila sa velikim brojem izazova, ne samo u spoljnotrgovinskom poslovanju, već i na domaćem tržištu. Iako je snabdevanje, pre svega energentima, ali i drugim sirovinama i repromaterijalima bilo otežano i iako su restriktivne mere monetarne politike na globalnom nivou značajno poskupele troškove zaduživanja, privrednici u Srbiji su uspeli da se adaptiraju na ovakve uslove poslovanja i da uspešno završe 2022. godinu, da podignu zaposlenost, uz poštovanje svih ostalih društvenih normi. Treba imati u vidu da je uprkos krizi, kreditni rejting Srbije ostao na jedan nivo ispod investicionog i da je priliv SDI nastavio trend započet prethodnih godina.

Privredu Srbije u 2023. godini očekuje nastavak snažnih inflatornih pritisaka koji su tek u novembru dali naznake usporavanja, pa se u narednoj godini očekuje prosečna godišnja inflacija od oko 8%. Ubrzanje inflacije primoralo je NBS da čak devet puta podigne referentnu kamatnu stopu tokom prethodne godine, a imajući u vidu najnovije signale koji nam stižu od američkog FED-a i ECB, može se pretpostaviti nastavak restriktivne monetarne politike i tokom prvih meseci naredne godine. Povećanje vrednosti ovog monetarnog indikatora usporava inflaciju ali i povećava troškove zaduživanja, što znači da će troškovi kredita biti znatno skuplji nego u vreme „jeftinog novca“. Iz ugla stanovništva, visoka inflacija smanjuje njihovu kupovnu moć zbog nemogućnosti da rast zarada u potpunosti prati rast cena velikog broja proizvoda.

Veliki izazov u narednoj godini na globalnom nivou biće pitanje energetske diversifikacije i stabilnosti snabdevanja ključnim resursima za industriju svake zemlje. Snabdevanje energentima u našoj zemlji je otežano ali relativno stabilno, dok je poskupljenje u snabdevanju električnom energijom i gasom postalo neminovno. Ipak, postoje uveravanja od nadležnih da ta poskupljenja nisu i neće biti u meri u kojoj bi bila ugrožena likvidnost poslovanja naših kompanija.

Zbog pomenutih faktora, gotovo je izvesno da se u 2023. godini može očekivati usporavanje privredne aktivnosti u poređenju sa 2022. godinom, te da bi realni rast BDP mogao iznositi 2-3%. Javne finansije će prema projekciji Fiskalnog saveta ostati stabilne, uz blago povećanje fiskalnog deficita i udela javnog duga u BDP, koji će biti u granicama dozvoljenih intervala. Takođe, očekuje se i nastavak snažnog trenda u privlačenju SDI.

Iako je zbog geopolitičkih rizika zabeležena stagnacija na polju evropskih integracija, ekonomski odnosi između kompanija u regionu Zapadnog Balkana su napredovali, barijere se polako ali sigurno uklanjaju, te stoga u narednoj godini treba očekivati i ubrzanje regionalne ekonomske saradnje.