Beograd traži vlast nad svojim obalama

Bez autora
Apr 05 2011

Brže izdavanje građevinskih dozvola, jeftinije školovanje, manje gužve i bolja oprema u domovima zdravlja, doterane beogradske šume, obale, kanali, uređeniji taksi prevoz, efikasnija borba protiv uličnih prodavaca – neke su od oblasti koje bi mogle da budu izuzete iz nadležnosti Republike Srbije u korist prestonice, ukoliko se usvoji predlog beogradskih vlasti da se donese novi zakon o glavnom gradu. Prema nacrtu, poslovi poput katastra, inspekcijskog nadzora, zdravstva, školstva, kulture, prešli bi u nadležnost grada. To bi otvorilo put ka široj decentralizaciji, jer bi ingerencije postepeno mogle da budu spuštane na gradske opštine. Nacrt zakona pripremaju gradske vlasti i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, uz asistenciju profesora sa Fakulteta političkih nauka. Osim političke volje za njegove usvajanje, neophodno je i da resorna ministarstva prihvate da određene poslove prenesu na grad.

Beograd traži vlast nad svojim obalamaBrže izdavanje građevinskih dozvola, jeftinije školovanje, manje gužve i bolja oprema u domovima zdravlja, doterane beogradske šume, obale, kanali, uređeniji taksi prevoz, efikasnija borba protiv uličnih prodavaca – neke su od oblasti koje bi mogle da budu izuzete iz nadležnosti Republike Srbije u korist prestonice, ukoliko se usvoji predlog beogradskih vlasti da se donese novi zakon o glavnom gradu.

Prema nacrtu, poslovi poput katastra, inspekcijskog nadzora, zdravstva, školstva, kulture, prešli bi u nadležnost grada. To bi otvorilo put ka široj decentralizaciji, jer bi ingerencije postepeno mogle da budu spuštane na gradske opštine.

Zoran Alimpić, zamenik predsednika Skupštine grada, kaže da nacrt zakona pripremaju gradske vlasti i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, uz asistenciju profesora sa Fakulteta političkih nauka. Osim političke volje za njegove usvajanje, neophodno je i da resorna ministarstva prihvate da određene poslove prenesu na grad. Ima smisla, tvrdi Alimpić, da prestonica traži tridesetak novih izvornih ovlašćenja. Pokazalo se, kaže on, da su zadaci koji su Beogradu pripali Zakonom o glavnom gradu iz 2007. godine – u oblasti vodoprivrede, održavanja i izgradnje puteva, medija, kao i mogućnost osnivanja komunalne policije – obavljaju bolje nego dok je republika o njima brinula.

– Grad bi mogao da bude osnivač srednjih škola, da ima svoj zavod za zapošljavanje, da poslovi katastra, koji su se pokazali kao usko grlo u legalizaciji i izdavanju dozvola, budu naši, da gazdujemo šumama a ne da nam građani prijavljuju seču stabala i razbacano smeće koje republika ne može da zaustavi jer nema dovoljno šumara. Grad već sada često pomaže republici u onim oblastima koje nisu njegov domen. Kupuje udžbenike za osnovce, pomogao je izgradnju Avalskog tornja, obilaznice, obnovu „Gazele” – objašnjava Alimpić. 

I dok Beograd sa dosta argumenata traži da radi efikasnijeg upravljanja na njega budu prenete nadležnosti Republike Srbije, valja podsetiti da je poslednjih godina preuzimao poslove od gradskih opština, poput matične službe, legalizacije, davanja u zakup zemljišta, urbanističkog planiranja.

– Predsednici opština jesu se žalili zato što je matična služba centralizovana. Ali, da li se sada bune građani, koji mogu da dobiju izvod iz matične knjige rođenih na teritoriji bilo koje opštine, bez obzira na to da li na njoj žive – odgovara na ovu primedbu Alimpić.

– Da bi grad mogao da neke nadležnosti preda opštinama – naglašava Alimpić – one najpre moraju da budu njegove. Ako grad dobije ingerencije koje traži da mu prenese republika, moći će da ih poverava opštinama, a to bi bilo regulisano Statutom grada.

– Opštine bi mogle da preuzmu centre za socijalni rad, komunalnu policiju, obdaništa, neke inspekcijske službe – zaključuje Alimpić.

Dejan Ranđić, šef odborničke grupe LDP-a, naglašava da decentralizacija ima smisla samo ako grad bude usputna stanica, cilj je da što više republičkih ovlašćenja pređe u ruke opština. I Demokratska stranka Srbije podržava decentralizaciju, posebno kada je reč o radu inspekcijskih službi i katastra. 

– Grad ima kapacitete da obavlja mnoge poslove samostalno, ali nije u mogućnosti zato što oni nisu u njegovoj direktnoj nadležnosti – kaže Andreja Mladenović, predsednik Gradskog odbora DSS-a.

Za Ujedinjene regione Srbije (URS) put ka široj decentralizaciji ne krči se samo promenom Zakona o glavnom gradu, već i izmenom Statuta grada ali i zakona koji regulišu imovinu, porez na dohodak građana...

– Da biste iznajmili fiskulturnu salu morate da pitate Republičku direkciju za imovinu i zato ćemo tražiti da se vrati imovina lokalnim samoupravama. Zašto bi 40 odsto poreza na plate u Beogradu išlo u gradsku kasu, a 60 procenata u republičku? Naš predlog je da se 80 odsto sliva u grad, a 20 u republiku. Težimo i formiranju novih opština koje bi bile manje, ali i efikasnije – izričit je Miroslav Čučković, član Gradskog veća i Predsedništva URS.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik