Ekonomija - Bosna i Hercegovina

BiH će krizu u Ukrajini platiti na sirovinama i ekonomskom rastu

Stopa rasta na zapadnom Balkanu, prema pre-dviđanjima, u ovoj godini opašće na 3,2 odsto, objavila je Svjetska banka u svom osvrtu na efekte aktuelnog vojnog sukoba u Ukrajini.

Kako se ističe u aprilskom ažuriranom Ekonom-skom izveštaju za Evropu i centralnu Aziju, preli-vanja iz rata na region će uticati prvenstveno kroz kanal sirovina.

Iako je udio ekonomske aktivnosti koji je direktno vezan za Rusiju i Ukrajinu relativno mali za zapa-dni Balkan u cjelini, akutniji rizici za ovaj region proističu od mogućih poremećaja u snabdijevanju prirodnim gasom i naftom. Zapadni Balkan 67 procenata svog prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija (preko bugarskog cjevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od ruskog snabdijevanja prirodnim gasom.

Dostupne zalihe, međutim, variraju, a ograničeni skladi-šni kapaciteti u manjim zemljama, kao što je BiH, predstavljaju ograničavajući faktor za snabdijeva-nje.

Slično kao i u slučaju centralne Evrope, indirektni efekti rusko-ukrajinskog konflikta predstavljaju značajan rizik za zapadni Balkan, naročito ako konflikt pokrene usporavanje privrede u evrozoni.

Zapadni Balkan se snažno oslanja na evrozonu kao destinaciju za 63 odsto svog izvoza, dok više od polovine stranih direktnih investicija i gotovo dvi-je trećine svih doznaka koje stižu u ovaj region potiče iz evrozone.

Srednjoročno, očekuje se da će region imati koris-ti od nedavno usvojenog ekonomskog i investicionog plana Evropske unije za zapadni Balkan, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti i inkluzivni rast, kao i zelenu i digitalnu tranziciju.

U međuvremenu, inflacija u BiH je u januaru ove godine porasla na sedam odsto, u poređenju s go-dišnjom stopom od dva procenta prošle godine i deflacijom od 1,1 odsto u 2020. Cijene hrane i transporta su ubrzale na 12 odsto i 13,6 odsto u januaru 2022, vjerovatno neproporcionalno utičući na manje dobrostojeće.

BiH je bila potencijalni kandidat za EU od 2016. Ipak, malo je napretka napravljeno za povećanje konkurentnosti, tržišne reforme i u poboljšanju poslovnog okruženja.

Uprkos tome što realni prihodi otprilike rastu preko tri odsto godišnje od 2015. godine, BDP po glavi stanovnika nastavlja da se kreće oko jedne trećine prosjeka EU27, a naglašenije približavanje prosjeku EU27 će biti teško postići s niskom sto-pom investicija i modelom rasta koji se oslanja na privatnu potrošnju.

Stalan, iako nizak, ekonomski rast nije preveden na više i bolje poslove, s velikim udjelom aktivne radne snage u neformalnom sektoru. Implemen-tacija veoma potrebne strukturne reforme ostaje spora zbog političkih trvenja, pritisaka od čestih izbora, korupcije koja prožima sve nivoe društva i podjele odgovornosti između dva entiteta i kanto-na. Kao rezultat političkog ćorsokaka i slabih iz-gleda za dobrobit, BiH ostaje najveći fond emigra-cije širom Balkana.