Ekonomija - Srbija

Boljitak tek od 2016. godine

Naš novčanik nam dozvoljava da za najosnovnije namirnice trošimo samo tri evra dnevno, čime smo u regionu na poslednjem mestu. Više para za hranu, sudeći po prosečnim računima u trgovinama i na pijacama imaju i Hrvati, i građani BiH i Crnogorci.

Prosečna plata nam je oko 390 evra, dok je u Hrvatskoj 730, BiH 430, a u Crnoj Gori 475 evra. Trenutno smo u nezavidnom položaju u odnosu na stanovnike većine država u regionu, ali je prvi potpredsednik tehničke vlade Aleksandar Vučić ubeđen da ćemo za dve godine živeti mnogo bolje. Da bismo postigli određene rezultate i prestigli komšijske države, moraćemo, smatraju stručnjaci, mnogo više da radimo - i mi i političari.

Profesor Milenko Dželetović, predsednik Ekonomskog saveta Srpske napredne stranke, kaže da će nova vlada imati mnogo posla, ali tvrdi da će do polovine njenog mandata građani osetiti boljitak.

- Jedan od glavnih zadataka je završetak restrukturiranja 154 preduzeća od kojih će izvestan broj sigurno dobiti strateške partnere - navodi Dželetović.

- Na redu je i usvajanje 21 zakona, a do kraja druge godine i promene ostalih više od stotinu dokumenata kojima je neophodna dorada. Očekuje nas i početak reforme PIO sistema, kao i javnih preduzeća i uvođenje profesionalnog menadžmenta. Sve to bi trebalo da rezultira prilivom stranih investicija. Već ohrabruje najavljeni dolazak ruske kompanije "Uralvagonzavod" u "Železaru" u Smederevo, jer je ona krupan privredni problem. Moraćemo da se okrenemo proizvodnom sektoru, investicijama u poljoprivredu i energetiku i da u tim oblastima damo šansu onima koji će ostati bez posla u preduzećima u restrukturiranju.

Dželetović napominje da nam predstoji i niz promena na polju finansijskog sektora, kao i poreska reforma i izmene parafiskalnih zakona i prevođenje sive ekonomije u legalne tokove. Velike nade polaže u kapitalne projekte, poput Koridora 10, "Južnog toka", "Beograda na vodi" i izgradnje pruge Budimpešta - Beograd, metroa ...

Ekonomista Saša Đogović smatra da možemo da osetimo boljitak za dve do dve i po godine, pod uslovom da se sprovedu najavljene reforme. Tek tada možemo da postavimo temelje za drušveno-ekonomski prosperitet i da očekujemo polako oživljavanje standarda stanovištva. Ako se ne sprovedu reformski zahvati, naći ćemo se u poziciji potpune "grčke krize" već do kraja ove godine.

- Ova vlada zaista nema vremena i već u roku od mesec dana mora da zasuče rukave i da predloži paket reformskih zakona i počne sa njihovom primenom - dodaje Đogović.

- Tada će u sadejstvu sa Svetskom bankom i MMF moći da krenu u promenu privrednog ambijenta.

Milan R. Kovačević, ekonomista, napominje da već imamo situaciju da jedna stranka, pa čak i jedan čovek, imaju dominantan položaj u vlasti i da je time ostvaren uslov za efikasne odluke o žurnim promenama raspadnutog sistema, ali nije i dovoljan.

- Potrebno je znanje da se skoro sve reformiše, da bi preokrenuli situaciju, da nam više ne biva sve gore - kaže Kovačević. - Rasipnička država uzima polovinu svega što uspešni stvore.

Ovaj ekonomista je kategoričan - za dve godine ili početak boljitka, ili - njegovo dalje odlaganje.