Pritisak na kupce ruskog gasa poslednjih dana da ga umesto dolarima plaćaju rubljama, odbijanje Evropske unije, negodovanje SAD, otvorili su čak i pitanje mogućeg povratka na naturalnu razmenu, ukidanja valuta ili novu raspodelu snaga.
Ekonomisti smatraju da nema razloga za vraćanje na prevaziđeni način trgovanja, ali da se radi o mehanizmima za jačanje ruske valute, kao i pritisak zemalja Briksa, sa Kinom i Rusijom na čelu, da se kao pandan dolaru pojavi nova međunarodna moneta kao sredstvo plaćanja.
Prema rečima ekonomiste Ljubodraga Savića, iza zahteva Rusije da im se gas plaća u rubljama, sa jedne strane krije se potreba za jačanjem njihove nacionalne valute. Takođe, kako objašnjava, prema Putinovoj odluci, transakcije za kupovinu energenata, koje se ne mogu izbeći, moraju da se obave u rubljama, a adresa na koju će biti prinuđeni da se obrate je ruska centralna banka. Dublji i važniji razlog međutim, smatra, ipak je dugoročna ideja Putina da zajedno sa Kinom potisne dolar kao ekskluzivno sredstvo plaćanja.
- Naznake da svet ide u tom pravcu stigle su nakon nedavnog dogovora Kine sa Saudijskom Arabijom da im naftu plate u juanima - priča prof. Savić. - Sve više jača težnja da se stvori paralelni platni sistem. Nekad je procenat transakcija na međunarodnom tržištu bio 80 odsto u evrima i dolarima, sada je smanjen na oko 40 odsto. I dalje je situacija takva da velikom delu sveta odgovara da dolar bude jedina valuta, što za SAD znači da mogu da štampaju novac, podrže svoju ekenomiju, a da do inflacije ne dolazi jer evropske zemlje tada krenu da veštački brane dolar, povećavajući kupovinu američke valute.
Kurs se u praksi formira na osnovu ponude i tražnje za devizama, koja od početka napada poprilično zavisi od poteza koje vuku države koje Rusiji uvode sankcije i sama Rusija, koja na njih odgovara jednako žestoko.
Kako sagovornik Novosti kaže, Rusi nameravaju da izbiju taj adut Sjedinjenim Američkim Državama. Smatra da zemlje Briksa - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika čak razmišljaju o stvaranju zajedničke valute kojom bi međusobno trgovale.
- Kina je zasada samo posmatrač, ali svesni su da su sledeći za sankcije od Amerike i EU - oni. Sadašnja situacija im je prilika da pripreme odbranu, a paralelna valuta, nezavisna od dolara, jedan je od najboljih načina - smatra prof. Savić.
- Kina će do 2030. godine biti najjača svetska ekonomija i već sada mogu sve da proizvedu, a razmenu svakako mogu da obavljaju sa delom sveta sa kojim funkcionišu. U takvoj raspodeli, eventualne sankcije SAD i EU ne mogu im baš ništa.
Prema rečima ekonomiste Ivana Nikolića, Putinov motiv da zahteva da se nafta plaća u rubljama jeste jačanje ruske monete ili pak njeno vraćanje na stanje pre izbijanja rata sa Ukrajinom. Posle dramatičnog pada rublje po proglašenju sankcija i zamrzavanja oko 300 milijardi dolara od Rusa, nakon odluke predsednika Vladimira Putina da će se plaćanje ruskog gasa za "neprijateljske zemlje" obavljati u rubljama, ova valuta raste. Nikolić ukazuje da je cilj ove mere stabilizacija ruske valute i jačanje pozicije Rusije na međunarodnom finansijskom tržištu.
- U ovom trenutku ne vidim dalekosežnije posledice od jačanja rublje, a to se pokazalo kao najbolji mogući mehanizam u ovom momentu - kaže Nikolić. - Postoji želja i strateški cilj rasta juana kao internacionalne valute. Od ovog rata i prošlogodišnjeg plasiranja plana razvoja Kine prvi put se jasno vidi ambicija Kine.
Kako do rubalja za energente
Evropske kompanije mogu da nabave rublje kojima bi kupovale naftu i gas na dva načina. Prvo u bankama koje nisu pod sankcijama ili na moskovskoj berzi. Privatne evropske energetske kompanije mogu da otvore račune u ruskim bankama koje nisu pod sankcijama i preko njih mogu izvesti konvertaciju, odnosno zamenu svojih evra ili dolara u rublje po službenom kursu. Drugi način podrazumeva nešto duži postupak. Zapadne privatne kompanije bi u Rusiji otvarale svoje firme-ćerke na čiji račun se mogu prevesti dolari ili evra i za njih mogu na moskovskoj berzi kupiti rublje.