Ekonomija - Srbija

Drugi talas krize preti izvoznicima

Ukoliko Srbiju zapljusne drugi talas krize, postoji opasnost da bude smanjen naš izvoz u zemlje koje su nam važni trgovinski partneri.

Zbog potencijalne recesije u zemljama kao što je Italija, na primer, moguće je da tamošnja tražnja padne, a samim tim i naš izvoz. Na ovu opasnost u razgovoru za „Politiku” upozorio je Nebojša Ćirić, ministar ekonomije. Zbog toga je na sastanku kod premijera Mirka Cvetkovića, pre dva dana, predložio da se podrži izvozno orijentisana privreda. Sa druge strane, on nije zabrinut da će se planovi italijanskih investitora u Srbiji usporiti. Kako kaže, obavestio je premijera da neće biti zastoja kada je reč o „Fijatovim” i „Benetonovim” ulaganjima.

– Direktne efekte drugog talasa krize još ne vidimo kod nas. Razgovarali smo o mogućim posledicama, ali i razmatrali koji su nam mehanizmi na raspolaganju.

Ako konkretnih mera posle sastanka s premijerom nije bilo, zašto su građani i privrednici „zaštićeniji” više nego u sredu?

Ne može se to tako uprošćeno gledati. Cilj je bio da se u direktnom razgovoru kreatora ekonomske politike razmotri trenutna situacija, ali i da se analizira nova svetska kriza, koja, za razliku od prethodne, nije kriza banaka već javnog duga. Zato što neke države, kao što su Grčka, Italija, pa i Amerika, imaju problem, ne mogu da servisiraju državni dug. Zato je prvi put Evropska centralna banka kupila državne obveznice Italije i Španije, dakle direktno upumpala novac u njihove budžete.

Jedan od zaključaka jeste da se moraju poštovati pravila fiskalne odgovornosti, kojima se sprečava prekomerno zaduživanje države. Znači li to da je nekome palo na pamet da ne poštuje zakon u koji su uneta ta pravila?

Naravno da ne i naravno da minus u budžetu ove godine mora da bude na nivou koji nije veći od 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ideja je bila da se sagleda da li je moguće dodatno smanjiti rashode. Konstatovano je i da aranžman sa MMF-om treba potpisati što pre. Mislim da će se to u septembru i dogoditi. Činjenica je da će to biti aranžman iz predostrožnosti, ali će poslati dobru poruku investitorima da je makroekonomska situacija u Srbiji stabilna. Takođe, insistirao sam da se sledeće nedelje održi sastanak sa privrednicima i bankarima, kako bismo iz prve ruke čuli njihove probleme.

Njihove probleme vrlo dobro znamo. Hoćete li pred njih izaći sa nekim konkretnim merama?

Jedna od stvari na koje ukazuju privrednici jeste da se iznađu rešenja za dodatno finansiranje izvoza. Možda i kroz neku dokapitalizaciju Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza. Takođe, treba i da sagledamo efekte Uredbe o podsticanju zapošljavanja. Samo u periodu maj–jun 310 poslodavaca zaposlilo je 648 radnika. Poznato je i da se privrednici plaše prevelikih dnevnih oscilacija kursa, ali i nelikvidnosti u sistemu. Mislim da bi banke podržale ideju da se smanje obavezne rezerve, kako bi se taj novac iskoristio za finansiranje izvoznih poslova.

Šta su vam na to rekli predstavnici Narodne banke? Tokom pređašnje krize nije bilo volje za tako nešto?

Nije, ali videćemo sada da li je to moguće. Mislim da to ne bi bilo loše. Ne mogu da govorim u ime NBS.
A kad je o nelikvidnosti reč, svi privrednici su upozoravali odakle treba da počne raspetljavanje tog vrzinog dužničkog kola…

Od države, naravno. I o tome smo razgovarali. Očekujem da će vlada relativno brzo usvojiti uredbu koja će ograničiti rokove plaćanja dugova države prema privredi. Realno bi bilo da se to desi u septembru.

Na sastanku je uočeno da postoje i neki negativni trendovi, odnosno usporavanja?

Imamo trend usporavanja izvoza. Taj broj i dalje raste, ali u drugom tromesečju sporije nego u prvom. I bruto domaći proizvod je nešto malo usporio.

I prihodi u budžetu su podbacili u odnosu na plan. Znači li to smo već u drugom talasu krize, jer smo kad je prvi talas udario tek nakon nekoliko meseci shvatili šta nas je snašlo?

Ne mogu da kažem da li je to posledica krize ili je reč samo o trenutnom smanjenju. Moramo biti spremi da na vreme odreagujemo ako se to eventualno dogodi.

Ako je ovo kriza javnog duga, strahujete li da nećemo moći da prodamo državne dužničke papire u septembru kako bismo zakrpili rupu u kasi?  

Mislim da će emisija evroobveznica biti uspešna. 

Ako je Evropska centralna banka morala da kupi italijanske obveznice, zašto mislite da će se naći kupac koji će hteti naše državne dužničke papire?

Uvek postoji tražnja. Ako je to, na primer, Crna Gora uradila, ne vidim zašto mi ne bismo mogli.

Da li se neko na sastanku s premijerom prevario da drugi talas krize prokomentariše kao novu razvojnu šansu, jer je prvi udar krize tako predstavljan?

Ne želim da komentarišem izjave drugih i smatram da svaku potencijalnu krizu treba da shvatimo i pristupimo joj vrlo ozbiljno.

Da nismo imali ozbiljne posledice i da smo prošli bez rana, možda bismo i mogli tako nešto da kažemo. Činjenica da smo imali realni pad zarada i drastičan pad broja zaposlenih dovoljno govori o ozbiljnosti situacije.