Ekonomija - Srbija

Država u potpunosti likvidna i solventna

Mali je u izjavi za Televiziju Prva podsetio na povećanje penzija i plata u javnom sektoru od januara ove godine, najavivši da će 2. februara uvećane penzije primiti samostalci, 4. februara vojni i poljoprivredni penzioneri, a 10. januara penzioneri iz privrede.       

On je rekao da očekuje rast BDP-a od 2,5 odsto ove godine i da je deficit budžeta pod kontrolom, dodavši da ohrabruju podaci da je inflacija dostigla pik u novembru i decembru i da se ona usporava i u evro zoni.

Potpredsednik Vlade je istakao da je Srbija spremna za događaje u 2023. godine i da ima novca da pokrije potrebe do prvog kvartala naredne godine, dodavši da će, ukoliko bude bilo potrebno da se negde interventno reaguje, to i učiniti.

Mali je ukazao na to da u Srbiji nema smanjenja potrošnje i da raste priliv PDV-a u budžet iz meseca u mesec, što govori o tome da i ekonomija radi.

On je, takođe, naveo da pitanje Kosova i Metohija predstavlja najveći izazov za našu zemlju i da su  razgovori koji su u toku najvažniji faktor koji će opredeliti ekonomsku i uopšte politiku naše zemlje ove godine.

Potpredsednik Vlade je, odgovarajući na pitanje o efektima eventualnog povlačenja investicija zemalja Evropske unije, ocenio da bi to bilo katastrofa jer te zemlje u Srbiji zapošljavaju više od 200.000 ljudi.

Mali je najavio da će u februaru biti potpisan sporazum sa EU o početku rekonstrukcije i izgradnje brze pruge od Beograda preko Niša do granice sa Severnom Makedonijom, za šta će Unija dati grant od 660 mliona evra.

Prema njegovim rečima, potpisivanjem ugovora za infrastrukturu praktično se krenulo u izgradnju nacionalnog stadiona, koji će biti završen početkom ili polovinom 2026. godine.

Mali je rekao da je juče održan veliki skup, u organizaciji Ministarstva finansija i RFZO, čija tema je bila digitalizacija u finansiranju zdravstvene zaštite, dodavši da su analize pokazale da postoje načini da se uštede stotine miliona evra u zdravstvstvenom sistemu koji bi bili uloženi u njegovo unapređenje.

Digitalizacija u finansiranju zdravstvene zaštite donosi velike uštede

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je neophodno da naše zdravstvo ide u korak sa digitalizacijom i da se centralizovanim javnim nabavkama, robno-materijalnim knjigovodstvom i sistemom e-recepta uvodi red u finansiranje u zdravstvu na nivou čitave države.

Mali je, na panelu „Digitalizacija u finansiranju zdravstvene zaštite“ koji su organizovali Ministarstvo finansija i RFZO, naglasio da direktori zdravstvenih ustanova moraju da pokažu odgovornost prema svakom dinaru koji se ulaže u zdravstvo.

On je podsetio na to da su Ministarstvo finansija i RFZO 2020. godine započeli digitalizaciju finansijskih procesa u našem zdravstvenom sistemu.

Prema njegovim rečima, to podrazumeva uvođenje više sistema, među kojima SAP (glavna finansijska knjiga i plaćanje u RFZO) i „Portal finansija“, koji je vezan za centralizovane javne nabavke, ugovaranje, trebovanje, utroške i zalihe.

Ministar je rekao da su uvedeni i UniOut (automatska kontrola faktura u RFZO, preuzetih sa SEF-a uz knjiženje u SAP) i sistem eRecept, koji, pored ostalog, omogućava vremensko doziranje terapije pri propisivanju lekova na recept.

On je, govoreći o periodu pre uvođenja centralizovanog sistema za javne nabavke u zdravstvu, ocenio da takav sistem nije dobro funkcionisao, jer je svaka zdravstvena ustanova opremu nabavljala za sebe, pojedinačno.

Kako je istakao, nakon sedam meseci analize, došlo se do podatka da je moguće napraviti ušetede od čak 18 odsto u odnosu na ukupne troškove, što iznosi 13 milijardi dinara na godišnjem nivou.

Ministar je ukazao na to da uvođenje robno-materijalnog knjigovodstva daje potpunu kontrolu zaliha i da se u svakom trenutku zna koliko ima zaliha u svakoj zdravstvenoj ustanovi u Srbiji.

Tu onda nema više mogućnosti dugovanja, niti bilo kakvih malverzacija. To je u vašem interesu, a i u interesu građana Srbije koji će dobiti kvalitetnu zdravstvenu uslugu, poručio je Mali.

Ministar je izrazio zahvalnost svim zdravstvenim radnicima na svemu što su učinili za građane, pogotovo u protekle tri godine koliko traje pandemija koronavirusa.

Prema njegovim rečima, cilj Vlade je da zdravstvenim radnicima stvori što bolje uslove za rad i što kvalitetniji život, pri čemu su, od sprovođenja fiskalne konsolidacije 2014. godine do danas, uključujući poslednje povećanje od 12,5 odsto, plate doktora medicine veće za 102 odsto, a medicinskih sestara za 115 procenata.

On je naveo da se u ovom trenutku rekonstruiše 11 domova zdravlja i kliničkih centara u Srbiji, pri čemu je najavio nastavak ulaganja u zdravstvo, podizanjem plata i daljim ulaganjima u opremu i infrastrukturu.

Mali je predočio da je 2019. godine budžet za zdravstvo iznosio 270 milijardi dinara, a da su ove godine planirana izdvajanja u iznosu od 490 milijardi dinara, odnosno 4,5 milijardi evra.

Ministarka zdravlja Danica Grujučić navela je da je to ministarstvo formiralo novi sektor za digitalizaciju sa Ministarstvom informisanja i telekomunikacija, Kancelarijom za Informacione tehnologije i elektronsku upravu i RFZO, i da zajedno rade na projektu centralizovanja podataka.

Grujičić je rekla da je cilj da se u svakom trenutku zna šta svaka zdravstvena ustanova u Srbiji ima od opreme, koliko je stara, kad je bio poslednji servis i kada oprema mora da se menja.

Ona je naglasila da je projekat od kapitalnog značaja za državu i zdravstvo, kao i da će se svi trenutni elektronski servisi objediniti u centralizovanu distribuciju podataka koja će činiti novi e-karton.

Ministarka je ukazala na to da će podaci biti smešteni u Data centar u Kragujevcu i da će biti kompletno zaštićeni, dodavši da će u tom smislu, svaka nova usluga, novi e-servis u perspektivi biti komponenta e-kartona.

Bitno je napomenuti da će, za razliku od sadašnje prakse, kompletan razvoj i održavanje biti u vlasništvu države, odnosno resornih ministarstava i Kancelarije za IT, koji će upravljati daljim razvojem e-kartona, navela je Grujičić i najavila da će do kraja avgusta ove godine svaka bolnica u Srbiji imati skener.

Ona je navela da će neke od narednih aktivnosti Ministarstva zdravlja biti unapređenje pravnog okvira menjanjem Zakona o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenoj dokumentaciji, što će omogućiti unapređenje ovog novog, integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.

Direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić ocenila je da je uvođenjem digitalizacije u oblasti zdravstva, kao i kontrolom zaliha, uveden potpuni red u tu oblast.