Evropska banka za obnovu i razvoj snizila je procenu rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije na 1,6 procenata. Program razvoja infrastrukture utiče na povećanje rasta, procenjuje Banka. Srbija će do kraja godine imati najveći rast bruto domaćeg proizvoda u jugoistočnoj Evropi. EBRD je, međutim, snizio procenu rasta BDP-a za 0,3 procentna poena, na 1,6 odsto.Prema oktobarskom izveštaju EBRD-a o perspektivama regiona, rast BDP-a Srbije u narednoj godini biće 2,9 odsto, što je za 0,1 procentni poen niže od procene Banke objavljene u julu, ali i dalje najbolji rezultat u jugoistočnoj Evropi.
Evropska banka za obnovu i razvoj snizila je procenu rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije na 1,6 procenata. Program razvoja infrastrukture utiče na povećanje rasta, procenjuje Banka.
Srbija će do kraja godine imati najveći rast bruto domaćeg proizvoda u jugoistočnoj Evropi, procenjuje Evropska banka za obnovu i razvoj. EBRD je, međutim, snizio procenu rasta BDP-a za 0,3 procentna poena, na 1,6 odsto.
Prema oktobarskom izveštaju EBRD-a o perspektivama regiona, rast BDP-a Srbije u narednoj godini biće 2,9 odsto, što je za 0,1 procentni poen niže od procene Banke objavljene u julu, ali i dalje najbolji rezultat u jugoistočnoj Evropi.
Region jugoistočne Evrope će nastaviti da pokazuje specifične slabosti i da zaostaje za ostalim regionima u tranziciji u tempu oporavka od krize, ocenio je EBRD.
Procena prosečnog pada BDP-a u jugoistočnoj Evropi u 2010. u oktobarskom izveštaju popravljena je sa julskih 1,5 odsto, na 0,6 procenata, dok se u 2011. očekuje ubrzanje rasta BDP-a na 1,6 odsto.
Svetla tačka u ekonomskoj situaciji zemalja regiona je ubrzani rast izvoza, ali ostali su problemi "traljave" domaće tražnje i fiskalne neravnoteže, naveo je EBRD i dodao da podaci za prvih devet meseci ove godine pokazuju malo dokaza o održivom oporavku.
Ocenjuje se da se Srbija, Bosna i Hercegovina i Rumunija, koje imaju programe sa Međunarodnim monetarnim fondom, suočavaju sa velikim poteškoćama u smanjenju javne potrošnje na dogovoren nivo, ali da problem ograničavanja državnog trošenja imaju i ostale države u regionu.
Rizici od prelivanja grčke krize na regiona za sada su ograničeni, ocenio je EBRD, ali i dalje postoji mogućnost da će biti narušena ekonomska aktivnost u regionu ako se situacija u Grčkoj pogorša.
Srbija, BiH i Makedonija, ocenila je Banka, ima korist od globalnog rasta potražnje za proizvodima od metala, dok program razvoja infrastrukture pomaže u povećanju ekonomskog rasta BDP-a u Srbiji.
Najviši rast u regionu u ovoj godni očekuje se u Albaniji (tri odsto), ali ta država je posebno osetljiva na krizu u Grčkoj, navodi se u izveštaju.
Prema novom izveštaju EBRD, procena prosečnog rast BDP-a u zemljama u tranziciji u ovoj godini popravljena je sa 3,5 na 4,2 odsto, dok je očekivanje za 2011. poboljšano sa 3,9 na 4,1 odsto. Region je u prošloj godini imao pad BDP od 5,5 procenata, navodi se u izveštaju.
Glavni ekonomista EBRD Erik Berglof ocenio je da je sada pravo vreme za ubrzanje strukturnih reformi potrebnih za poboljšanje produktivnosti, fiskalnu održivost i prelazak na bolje balansiran model rasta.
Region mora da se više osloni na domaće izvora finansiranja, razvije lokalna tržišta kapitala i poboljša konkurentnost kroz ograničavanje troškova, naveo je Berglof.