Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomoću niza indikatora ocenjuje napredak u sprovođenju reformi zemalja u tranziciji od 1989. godine. Tokom vremena broj zemalja se povećavao, a indikatori su se menjali, postajali su brojniji i sve više su bili usmereni na ocenu strukovnih promena karakterističnih za tzv. “drugu fazu” promena.Prema istraživanju EBRD za 2012. godinu prosečna ocena, zasnovana na šest indikatora na osnovu kojih se prati napredak zemalja u tranziciji, iznosi 3,36. Istovremeno, prosečna ocena za zemlje Zapadnog Balkana iznosi 3,38.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pomoću niza indikatora ocenjuje napredak u sprovođenju reformi zemalja u tranziciji od 1989. godine.
Tokom vremena broj zemalja se povećavao, a indikatori su se menjali, postajali su brojniji i sve više su bili usmereni na ocenu strukovnih promena karakterističnih za tzv. “drugu fazu” promena.
Prema istraživanju EBRD za 2012. godinu prosečna ocena, zasnovana na šest indikatora na osnovu kojih se prati napredak zemalja u tranziciji, iznosi 3,36. Istovremeno, prosečna ocena za zemlje Zapadnog Balkana iznosi 3,38.
Prema izveštaju EBRD, najveći napredak je zabeležen u Hrvatskoj (3,72) i Makedoniji (3,56), slede Albanija (3,5), Crna Gora (3,28), Srbija (3,17) i, na kraju, Bosna I Hercegovina (3,06).
Početni entizijazam i vera da će reforme omogućiti brzi privredni napredak sve više zamenjuje malaksalost u sprovođenju promena.