Ekonomija - Srbija

EBRD: Slabi privredni rast u Srbiji

Srbija će ove i iduće godine imati privredni rast od jedan odsto, što je više nego upola manje nego u 2013, objavila je Evropska banka za obnovu i razvoj.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je istovremeno upozorila da bi rast mogao da bude i niži u slučaju negativnog razvoja događaja u svetu, prenosi Beta.

Prognoza ekonomskog rasta Srbije snižena je na procenat sa 1,3 odsto - prognoziranih januara, zbog verovatnog znatnog smanjenja rashoda nove vlade Srbije.

Takođe, obrazložio je EBRD, Srbija ima značajne trgovinske i investicione veze sa Rusijom, što dodatno doprinosi povećanju neizvesnosti u sadašnjoj klimi. Prošle godine Srbija je ostvarila ekonomski rast od 2,5 odsto zahvaljujući dobroj žetvi i velikom rastu izvoza, uglavnom automobilske industrije, navodi se u Regionalnim ekonomskim prognozama evropskog kreditora.

Prema ocenama EBRD, za Srbiju je sada ključna restriktivna fiskalna politika koja će kočiti rast u naredne dve godine ali će izvoz u 2014. nastaviti da bude pokretač rasta.

U izveštaju se navodi da je inflacija u Srbiji znatno smanjena poslednjih meseci ali i ukazuje na problem velikog deficita, koji je iznad sedam odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), i velikog javnog duga, iznad 60 odsto BDP.

Ta banka upozorava i da je oko 20 odsto ukupnih zajmova nenaplativo, što predstavlja faktor rizika za stabilnost bankarskog sektora i cele srpske ekonomije.  Srbija će i ove i sledeće godine zabeležiti najmanji ekonomski rast u regionu Jugoistočne Evrope.

U regionu Jugoistočne Evrope oporavak će se nastaviti, ali će biti samo umeren, očekuje EBRD.

Ekonomski rast Jugoistočne Evrope 2014. godine EBRD prognozira na 2,2 odsto dok je januara predviđala 2,1 odsto, a za 2015. godinu očekuje privredni rast od 2,4 odsto.

EBRD ukazuje na i dalje slabu domaću tražnju u zemljama Jugoistočne Evropu i na slab priliv direktnih stranih ulaganja u odnosu na vreme pre krize.

Upozorava se i na izostajanje dubokih strukturnih reformi u regionu u poslednjih godinu dana, kao i na neke korake "unazad" u pojedinim ključnim oblastima, poput reforme energetskog sektora.