Ekonomija - Srbija

ECB najavljuje novo podizanje kamatnih stopa u septembru

ECB je na sednici u julu podigao ključne kamatne stope pola procentnog boda, a slično ili čak i veće povećanje očekuje se i na sednici zakazanoj za 8. septembar, prenosi SEEbiz.

 Članica izvršnog odbora ECB-a Isabel Schnabel, guverner francuske centralne banke Francois Villeroy de Galhau i njegov letonski kolega Martins Kazaks založili su se krajem prošle sedmice za oštre ili značajne poteze.

– I verovatnost i cena ukorenjivanja aktualne visoke inflacije u očekivanjima neugodno su visoki – kazala je Schnabel na neformalnom skupu bankara i finansijskih zvaničnika u američkom Džekson Holu.

Ona je dodala da u takvom okruženju centralne banke moraju vući snažne poteze.

Letonski guverner smatra da bi ECB trebalo da razmotriti podizanje kamatnih stopa pola i tri četvrtine procentnog boda.

– Gledano iz sadašnje perspektive, trebalo bi da budu podignute najmanje 50 baznih bodova – rekao je Martins Kazaks.

 Upozorio je i na pretnju recesije.

– Uz visoku inflaciju kakvu imamo, teško će se izbeći recesija, rizik je značajan i tehnička recesija vrlo je verovatna – kazao je Kazaks.

ECB nižim kamatnim stopama podupire ekonomiju. Trenutno su još daleko od neutralnog nivoa, koji prema procenama ekonomista iznosi oko 1,5 odsto.

U julu je centralna monetarna institucija eurozone podigla kamatnu stopu na depozite banaka na nula odsto. Kamatna stopa za prekonoćne pozajmice bankama podignuta je na 0,75 odsto, a ona za refinanciranje banaka na 0,5 odsto.

Villeroy smatra da bi neutralni nivo kamatnih stopa trebalo da bude dosegnut pre kraja godine, a Kazaks u prvom tromjesečju iduće godine.

 – Po mom mišljenju, mogli bismo prije kraja godine dostići neutralne stope, nakon još jednog značajnog poteza u septebru – rekao je Villeroy.

Schnabel je takođe upozorila da bi inflacijska očekivanja mogla premašiti ciljani nivo u srednjoročnom periodu od dva odsto. Naglasila je i da javnost počinje gubiti poverenje u centralne banke, prema ispitivanjima javnog mnenja.

U intervjuu sredinom avgusta istaknula je i mogućnost recesije u eurozoni.

– Postoje snažni znaci da će rast usporiti i ne bih isključila mogućnost ulaska u tehničku recesiju, posebno ako snabdevanje energijom iz Rusije bude dodatno smanjeno – rekla je Schnabel.

Ona je dodala i da bi recesija ublažila cenovne pritiske, ali sama po sebi ne bi bila dovoljna da se inflacija vrati na ciljani nivo.

– Čak i ako uđemo u recesiju, malo je verovatno da će se inflatorni pritisci smanjiti sami od sebe – zaključila je tada Schnabel.