Ekonomija - Srbija

Ekonomija Srbije u 2012.

Za ekonomiju Srbije 2012. godina pamtiće se po početku serijske proizvodnje Fijata, po tome što smo ušli u projekat Južni tok, po suši koja je "spržila" polja.

Zbog toga su cene hrane neprijatno porasle, pamtiće se i po tome što je država izbegla bankrot, po ubrzanom rastu budžetskog deficita i manjem prihodu u državoj kasi.

Serijska proizvodnja novog Fijatovog modela modela "500L" u Kragujevcu počela je 4. jula, do kraja godine treba da dostigne 30.000, a u 2013. planira se oko 200.000 automobila. Vlada Srbije očekuje da će Fijatova proizvodnja biti nosilac razvoja srpske ekonomije u 2013. godini, uz rast poljoprivredne proizvodnje i očekivano pokretanje proizvodnje u Železari Smederevo, koju je američki "Ju-Es Stil" prodao Vladi Srbije za jedan dolar u januaru ove godine.

Gradnja Južnog toka kroz našu zemlju, u dužini oko 440 kilometara, biće jedan od najvećih investicionih projekata u Srbiji, a njegova vrednost procenjuje se na oko dve milijarde evra. Na tom poslu biće angažovano oko dve hiljade radnika.

Zvanično radovi na gradnji gasovoda počeli su u Rusiji 7. decembra, a zvaničnici navode da će Srbija imati velike koristi od učešća u tom međunarodnom energetskom projektu, čija bi prva faza trebalo da se završi do kraja 2015. godine.

Stručnjaci navode da će najveća korist od izgradnje Južnog toka za građane i privredu Srbije biti, prvenstveno, energetska sigurnost i niža cena gasa za naše tržište, jer se više neće plaćati skupa tranzitna taksa Mađarskoj.

Usled dugotrajne suše, ove godine je poljoprivredna proizvodnja podbacila za oko 20 odsto i prve procene su da će bruto vrednost agrarne proizvodnje iznositi 3,91 milijardu dolara, dok je ona u 2011. iznosila oko 5,17 milijardi dolara.

Slabiji rod u agraru uticao je i na veliki rast cena i inflaciju koja će do kraja godine najverovatnije biti oko 12 odsto, iako je projektovana inflacija bila na nivou od 4,5 plus-minus 1,5 odsto.

Vlada Srbije bila je prinuđena da zbog slabijeg roda u poljoprivredi zabrani izvoz šećerne repe, soje i suncokreta i ta zabrana bi trebalo da traje do kraja godine.

Događaji koji su takođe obeležili ekonomska dešavanja u Srbiji su izbegnuti bankrot države i ubrzani javni dug. Bankrot je pretio Srbiji zbog slabe fiskalne discipline i ubrzanog rasta budžetskog deficita, koji je dostigao 7,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), umesto projektovanih 4,2 odsto BDP-a.

Rast javnog duga Srbije dostigao je na kraju novembra 17,56 milijardi evra, što je 60,5 odsto BDP-a i daleko je više od planiranih 45 odsto BDP-a.

Upravo ti pokazatelji bili su jedan od razloga da bonitetska kuća "Standard end Purs" snizi kreditni rejting Srbije sa BB na BB minus.

Posle usvojenog rebalansa republičkog budžeta, krajem septembra, ministar finansija Mlađan Dinkić upozorio je da u državnoj kasi nedostaje oko dve milijarde evra za finansiranje države do kraja godine i usledile su dve prodaje evroobveznica po milijardu dolara, kojima je obezbeđeno finansiranje budžeta do kraja 2013. godine.

U najavi je ruski kredit za budžet Srbije od milijardu dolara, bespovratna pomoć EU od 170 miliona evra, a Svetska banka je već nagovestila da će direktno pomoći budžet Srbije za iduću godinu sa 400 miliona dolara, ali je to uslovila potpisivanjem novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fodom (MMF).

U ne manje značajne ekonomske događaje u 2012. spada i donošenje budžeta za 2013. godinu, koji je, posle šest godina, ponovo usvojen na vreme - najpre na vladi, a zatim i u Skupštini Srbije, uz striktno poštovanje odredbi Zakona o budžetskom sistemu.