Ekonomija - Srbija

Ekonomski izazovi za Srbiju

Dva najvažnija izazova za Srbiju su da kroz fiskalnu konsolidaciju postavi javni dug na održivu osnovu, kao i da pokrene održivi ekonomski rast zasnovan na izvozu.

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio da Srbija ne sme da odlaže suočavanje sa problemom visokog javnog duga jer je po tom pokazatelju, uz Mađarsku i Albaniju, najgora u regionu, ali istovremeno mora da radi na pokretanju ekonomskog rasta.

Lisovolik je, na predstavljanju novog broja časopisa “Makroekonomske analize i trendovi” u Ekonomskom instititu, istakao da su dva najvažnija izazova za Srbiju, da kroz fiskalnu konsolidaciju postavi javni dug na održivu osnovu, kao i da pokrene održivi ekonomski rast zasnovan na izvozu. Ti izazovi su, po njegovim rečima, povezani jer visok javni dug zemlje guši njen privredni rast, a odsustvo rasta vremenom bi onemogućilo fiskalnu konsolidaciju.

Lisovolik je napomenuo da je u poređenju sa zemljama regiona Srbija “zabrinjavajući izuzetak” jer je u prošloj godini zabeležila najniži ekonomski rast, a najveći budžetski deficit.

Kako je saopšteno iz Privredne komore Srbije (PKS), po rečima Lisovolika, ohrabrujuće je što budžet za 2013. godinu sadrži mere fiskalne konsolidacije, ali da je struktura tog budžeta mogla da bude bolja u mnogim elementima jer u njega nisu uključene mere kao što je racionalizacija subvencija i ograničavanje finansiranja lokalne samouprave. Lisovolik je ocenio da je predviđeni budžetski deficit od 3,6 posto bruto domaćeg proizvoda preterano ambiciozan ističući da će mnogo toga zavisiti i od njegove primene, odnosno da rezultati mogu da budu i bolji i gori od predviđenih.

Kako je naveo, u Srbiji nisu najbitniji problemi kratkoročne prirode već problemi fundamentalne, strukturne prirode zbog čega su neophodne i strukturne reforme, i to u četiri oblasti - tržištu rada, penzijskom sistemu, javnim preduzećima i poslovnom okruženju. Lisovolik je istakao da je učinak reformi najveći ako se one sprovode istovremeno i da u dve poslednje oblasti u Srbiji ima napretka, ali ne i na tršištu rada i u penzijskoj reformi. Po njegovim rečima, reforme koje vode ka napretku zahtevaju dovoljno hrabrosti i znanja kreatora ekonomske politike jer se njihov rezultat ne vidi odmah, a njihovo sprovođenje teže je u periodima slabog rasta nego u boljim vremenima.

Urednik MAT-a Vladimir Vučković je naglasio da se očekuje da će pad industrijske proizvodnje u 2012. godini biti na nivou višegodišnjeg pada, a to je 3,4 posto. Najveći doprinos tome daje pad proizvodnje u prehrambenoj industirji od oko sedam posto, a to je posledica suše. To nam donosi rast uvoza, i pad izvoza. Inače, da nemamo izvoza automobila, mi ne bi uopšte imali rasta izvoza iz Srbije, naglasio je Vučković. On je pohvalio kao dobru meru što je zaustavljen rast inflacije pred kraj godine.

Govoreći o tome šta nas čeka, saradnik MAT-a Stojan Stamenković je ukazao na veliki problem Srbije, a to je nezaposlenost. On je istakao i da smo u prošloj godini, ponajviše zbog suše, u poljoprivredi imali pad proizvodnje čak od 18 posto. Došlo je i do masovnog pokolja stoke usled skupe hrane. Stamenković je naglasio da se ne može očekivati projektoivani rast bruto društvenog proizvoda i prihod od direktnih stranih investicija u ovoj i narednoj godini. 

O mogućssotima ostvarenja željenog budžeta u ovoj godini govorio je saradnik MAT-a Miladin Kovačević. Po njegovim rečima za uravnoteženje ukupnog platnog bilansa za tri godine nedostaje oko 5,5 milijardi evra. Ako bi se sav taj kapital koji nedostaje alimentirao iz deviznih rezervi, one bi se svele na iznos do 6,5 milijardi evra, što približno pokriva vrednost uvoza robe i uslgua od oko 3,5 meseci. Kada je reč o alternativama, po rečima Kovačevića, jedna od njih je da se politika očuvanja deviznih rezervi na približnom nivou koji se do kraja 2015. godine ne bi spustio osetnije ispod 10 milijardi evra. Druga alternativa je da se nedostajući kapital od preko 4,5 milijardi evra obezbedi skoro udvostručenim neto prilivom stranih direktnih investicija. Treća, opasna alternatia je da se kapital koji nedostaje obezbedi dodatnim zaduživanjem države.

Posmatrajući sve parametre koje imamo, celovite reforme u Srbiji se ne smeju odlagati. Hitno je potrebno pojednostavljenje svih uslova za nove investitore, podrška države za što bržu izgradnju infrastrukture, i emancipacija dela izdataka za penzije od budžeta. Međutim, to nije moguće bez kompleksne strategije reformi u javnom sektoru i sistemskom ambijentu, što podrazumeva celovitost, koordinaciju i povezanost elemenata.