Ekonomija - Bosna i Hercegovina

Ekonomski rast u ovoj godini 3,4, naredne 3,5, a 2024. 3,7%

Pretpostavlja se da bi ključni oslonac ekonomskog rasta u zemlji tokom ovog perioda trebalo da predstavlja domaća tražnja, kroz povećanje privatne potrošnje i investicija, navedeno je u Programu ekonomskih reformi za navedeni period.

U dokumentu je navedeno da bi povećanje ukupne ekonomske aktivnosti u zemlji, uz očekivano povećanje industrijske proizvodnje i građevinskih radova praćeno povećanjem broja zaposlenih i prihoda od izvoza trebalo rezultovati povećanjem raspoloživog dohotka građana, a samim tim i povećanjem privatne potrošnje koja će kao i prethodnih godina predstavljati ključni oslonac ekonomskog rasta.

Tako se u periodu 2022-2024. godine očekuje prosječna stopa rasta privatne potrošnje od 1,8 odsto – ove godine dva odsto, naredne 1,7 odsto, a 2024. godine 1,8 odsto, te postepena stabilizacija javnih finansija, kroz smanjenje javnih rashoda i istovremeno povećanje javnih prihoda kako bi se ograničio rast javne potrošnje.

Značajno opterećenje kada su u pitanju javne finansije u BiH moglo bi predstavljati vrlo izvjesno povećanje javnog duga koji je direktna posljedica virusa korona i biće vidljivija u srednjem roku, navodi se u ovom dokumentu i dodaje da se u periodu 2022-2024. godina očekuje ujednačen rast javne potrošnje od 0,7 odsto na godišnjem nivou.

U ovom vremenskom periodu očekuje se da bi mjerama fiskalne politike dio sredstava iz tekuće potrošnje trebao biti kanalizovan u svrhu jačanja investicione potrošnje u BiH.

Uz poboljšanje poslovnog ambijenta, investicije bi za razliku od prethodnih godina mogle imati značajniji rast a samim tim i veći doprinos u očekivanom rastu BDP-a, tako da se u ovom periodu u BiH očekuje povećanje bruto investicija u stalna sredstva po prosječnoj godišnjoj stopi rasta od 7,3 odsto /ove godine sedam odsto, naredne 6,9 odsto, a 2024. godine 7,9 odsto.

Smatra se da bi napredak u procesu evropskih integracija u kombinaciji sa unapređenjem poslovnog okruženja kroz reformske procese moglo povećati interes kako domaćih tako i stranih investitora za investiciona ulaganja u BiH.

Stabilno eksterno okruženje uz unaprijeđenje industrijske baze i podizanje konkurentnosti u zemlji predstavljaju preduslov poboljšanja spoljnotrgovinske razmjene sa svijetom.

Iz DEP-a navode da se rast spoljnotrgovinske razmjene BiH sa svijetom može očekivati samo pod uslovom materijalizacije navedenih kako internih tako i eksternih pretpostavki.

U tom slučaju u BiH se može očekivati prosječni godišnji rast izvoza od sedam odsto, pri čemu bi projektovani rast roba i usluga bio prilično ujednačen, ističu iz DEP-a i dodaju da bi zahvaljujući ovom izvoznom rastu udio izvoza u BDP-u bio povećan na oko 44 odsto na kraju 2024. godine.

S druge strane, očekuje se da bi se uvoz u ovom vremenskom periodu trebao kretati po nešto sporijoj godišnjoj stopi rasta od 4,5 odsto.

Nešto snažniji rast izvoza u odnosu na rast uvoza u srednjem roku bi rezultovao postepenom stabilizacijom spoljnotrgovinskog bilansa kao udio u BDP-u na 12 odsto, odnosno blago pozitivnim doprinosom ekonomskom rastu, dok bi pokrivenost uvoza izvozom zaključno sa 2024. godinom mogla iznositi skoro 80 odsto.

Uz bolju poslovnu klimu, kako u BiH tako i u okruženju i zemljama EU, očekuje se povećanje broja zaposlenih lica u periodu 2022-2024. godine oko 1,3 do 1,6 odsto godišnje, uz istovremeno smanjenje broja nezaposlenih lica, ali i nastavak uvećanja neto plata oko dva do tri odsto na godišnjem nivou.

Iz DEP-a ističu da je bitno uzeti u obzir rizike za ostvarenje ove projekcije koji bi mogli uticati na pretpostavljeni rast zaposlenih lica kao i plata u BiH, a sigurno će i epidemiološka situacija i cjelokupni poslovni ambijent determinsati kretanje broja zaposlenih lica kao i neto plate.

Pod pretpostavkom da cijene nafte i hrane budu stabilne kao i cijene komunalija u periodu 2022-2024. godine u BiH se može očekivati inflacija od 0,8 do jedan odsto.

Referentne međunarodne institucije u svijetu kao što su Međunarodni monetarni fond /MMF/, Svjetska banka i Evropska komisija tokom ovog perioda predviđaju potpunu normalizaciju ekonomskih prilika u svijetu.

Projekcije DEP-a za srednjoročni vremenski period glavno uporište imaju u projekcijama MMF-a, Svjetske banke i Evropske komisije i zasnovane su na pretpostavci poboljšanja privredne aktivnosti u spoljnom okruženju, što bi stabilizovalo ekonomske prilike i podstaklo ekonomski rast u ovom periodu.

Osim ovog poboljšanja u spoljnom okruženju, jako bitan preduslov za oporavak ekonomskog rasta u BiH tokom ovog perioda predstavljaće i institucionalni kapacitet zemlje u provođenju strukturalnih reformi, kako bi se ojačao doprinos internih dinamika u kreiranju istog.