Ekonomija - Srbija

Ekonomski teška godina na putu ka EU

Naredne godine u Srbiji očekuje se oko četiri milijarde dolara stranih investicija i rast bruto društvenog proizvoda do četiri posto.

Glavne investicije su nastavak investiranja italijanskog "Fijata" u kragujevačku fabruku automobila "Zastava" i privatizacija "Telekoma".

Iduća godina biće izazovna za sve privrednike, mala i srednja preuzeća, Vlada treba da vodi restriktivnu fisklanu politiku, a Narodna banka Srbije adekvatnu monetranu politiku. Model privrednog rasta i oporavka treba da bude zasnovan na izvozu i privlačenju investicija, a i u narednoj godini biće nastavljeno sprovodnje podsticajnih mera za privredu.

Rast cena hrane jedan je od glavnih generatora inflacije u ovoj godini, koja će biti iznad planiranog nivoa. Ovogodišnje poskupljenje hrane odraziće se i na inflaciju početkom sledeće godine. Desila se paradoksalna situacija da je Srbija u ovoj godini imala suficit u izvozu hrane od oko tri milijarde dolara, ali je najveći deo troškova domaćinstava odlazio upravo na kupovinu hrane, koja je u prvoj polovini godine neznatno poskupela, a onda se u trećem kvartalu desio veliki rast cena hrane, što je podstaklo inflaciju.

Uključivanje bogataša u razvojne projekte u Srbiji najbolji je način da vrate deo stečenog bogatstva. U Srbiji ima oko 100 veoma bogatih ljudi, da su neki veoma eksponirani, a ima dosta i onih o kojima vrlo malo znamo, a čiji novčanici nisu baš tanki. Privatno - javno partnerstvo i uključivanje bogataša u razvojne projekte mnogo je efikasnije od bilo kog oblika oporezivanja.

Potrebno je naći kvalitetan zakonski način kako da bogataši deo ekstraprofita vrate Srbiji - da li u vidu zadužbinarstva, izgradnje mostova ili učešćem u drugim infrastrukturnim projektima. To se rešava zakonskom regulativom ili nekim aktima koji jasno definišu i profilišu ljude koji su u periodu tranzicizije napravili ekstra profite.

Najavljene su mere za stabilizaciju cena hrane samo lečenje posledica, čiji je uzrok u neprimereno malom agrarnom budžetu za 2010. godinu.

Agrarni budžet od 2,4 posto republičkog budžeta za 2010. godinu je bio nedovoljan da bi podsticao razvoj poljoprivrede i unapređenje konkurentnosti. Agrarni budžet je imao više socijalnu kategoriju i bio je selektivan, pa su samo privatna registrovana gazdinstva imala pravo na državne podsticaje, dok privredni subjekti koji su pravna lica nisu imali to pravo. Republički budžet je bio restriktivan prema agrarnom budžetu, pa srpska poljoprivreda nije mogla biti konkurentna u region. Poljoprivreda je jedina privredna grana koja u spoljnotrgovinskoj razmeni sa svetom beleži ozbiljan suficit.

Za razvoj privrede neophodno je sprovesti reformu poreskih zakona, postepeno smanjivati državni intervencionizam i ojačati konkurentnost. U tekućoj godini poslovanje privrede su opterećivali preveliki poreski nameti, što bi u narednoj godini trebalo završiti, uz već najavljenu sveobuhvatnu reformu propisa.