Ekonomija - Srbija

Evropa steže kaiš Srbiji

Evropska komisija opomenula je Srbiju da ne može stalno da računa na nove kredite ili pomoć EU i međunarodnih finansijskih institucija prilikom popunjavanja rupe u budžetu. Recept za oporavak je u sređivanju javnih finansija i podsticanju izvoza a kritikuje se američki model podsticanja potrošnje i sve većeg zaduživanja države.

Dragomir Janković, iz Evropskog ekonomskog instituta, koji je učestvovao u pisanju izveštaja, smatra da Srbija „mora da nađe načina da smanji javnu potrošnju, i ličnu i javnu, ali i zaduživanje države i građana”.

– U protivnom nije teško predvideti da nas očekuje grčki scenario. Zbog tog iskustva EU pravi određene analize i pokušava da spreči u zemljama zapadnog Balkana i u samoj EU takve i slične situacije – objašnjava Janković.

Da Srbija ne sme da dozvoli da njen spoljni dug pređe razumnu meru smatra i Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića. Za razliku od Grčke, nama nema ko da pomogne jer još nismo članica Evropske unije.

– Ovo je znak da će EU podržati politiku Međunarodnog monetarnog fonda. Reč je o povećavanju pritiska na zemlje regiona i to za naše dobro, kako bi se sprečile velike nevolje. Evropa nam poručuje da nas neće podržavati u vođenju politike koja vodi prekomernom zaduživanju – smatra Arsić.

Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, kaže da nam EU sugeriše kako moramo računati da pozajmljeni novac treba i da vratimo.

– A to znači da je potrebno planirati poreske prihode da bi se zajmovi koji se uzimaju danas bar jednim delom sutra vratili. To nije neko dalekosežno zapažanje već više zdravorazumska preporuka – kaže Gligorov.

U izveštaju se Srbiji i Hrvatskoj sugeriše i rebalans budžeta. Prekrajanje državne kase je neophodno jer je manjak u budžetu veći od očekivanog.

Premijerov savetnik Milojko Arsić ali i Miroslav Zdravković, urednik sajta Ekonomija.org ne misle tako. Prema njihovim predviđanjima minus će ove godine biti manji od dogovorenih 4,75 odsto jer su se poreski prihodi u poslednjih nekoliko meseci povećali.

Pisanje ovih izveštaja zna da potraje tako da neke ocene ne moraju da budu u skladu s trenutnim stanjem stvari, objašnjava njihov kolega Vladimir Gligorov.

– Ipak mislim da je ocena tačna jer je priliv javnih prihoda nestabilan pa su stoga mogući česti rebalansi budžeta. Sugestija je, pretpostavljam, da se realističnije procene budžetski izvori i rashodi kako bi bio moguć srednjoročni fiskalni okvir koji ne bi morao da se neprestano koriguje, delovao bi pozitivno na makroekonomsku stabilnosti i predstavljao branu diskrecionom odlučivanju o javnim finansijama – kaže Gligorov.

S druge strane, za Miroslava Zdravkovića, kada je reč o modelu koji treba primeniti, nema dileme:

– Ako imamo manji minus od očekivanog do kraja godine, za mene je pitanje kako će se ta sredstva najpametnije iskoristiti. Zato mislim da je ovaj izveštaj direktan pritisak EU na Mlađana Dinkića u nameri da odmrzne plate i penzije i poveća investicionu potrošnju. Mislim da evropski recept izlaska iz recesije i primer Nemačke nije dobar. Ne mogu ista pravila da važe za Nemačku i Portugaliju i Grčku, na primer. Nemačka je i uspela na račun zaduživanja privrede i stanovništva drugih zemalja – skeptičan je Zdravković prema evropskom modelu oporavka.

Naime on strahuje da takva praksa stezanja kaiša Evropu može da uvede u nov talas recesije.

Da je reč o bilo kakvom disciplinovanju Mlađana Dinkića, negira Dragomir Janković, koji je učestvovao u pisanju izveštaja.

– To je disciplinovanje Srbije, a ne Dinkića. Podsticanje potrošnje nije model koji ima naučno utemeljenje. Taj stav je objavljen u dnevnim novinama. Svaki ozbiljan ekonomista zna da je upravo prekomerna potrošnja i dovela do nastanka krize. Ako podignete potrošnju samo ćete pokrenuti spiralu koja se teško zaustavlja. Više će se kupovati roba iz uvoza, tražnja za devizama biće veća, dinar će slabiti, inflacija rasti… U Evropi nema dileme oko toga, jedini recept za oporavak je podsticanje izvoza i investicione potrošnje – objašnjava Janković.

Vladimir Gligorov takođe misli da su Dinkićeva ideja i izveštaj EU dve odvojene stvari:

– Sada je opšte uverenje da se održiv privredni rast na Balkanu mora oslanjati više na proizvodnju za izvoz. To nije u neposrednoj vezi sa eventualnim kratkoročnim planovima za podsticanje domaće tražnje – ubeđen je Gligorov.

A u kabinetu Mlađana Dinkića bar dok se izveštaj i zvanično ne objavi ne žele da komentarišu da li ga doživljavaju kao pritisak na potpredsednika vlade:

– Upravo su mere našeg Ministarstva, poput subevencionisanih kredita za građane i privredu ublažile efekte krize. U Srbiji se kriza oseća, nije još sve gotovo, ali smo u boljoj situaciji od Hrvatske, baš zato što nismo slepo slušali instrukcije, povećavali PDV, uvodili krizne poreze. Država mora da poveća i ubrza svoju investicionu potrošnju i nastavi sa subvencionisanim kreditima – kaže Nikola Papak, savetnik Mlađana Dinkića.