Ekonomija - Srbija

Evropska komisija: Srpska privreda izašla iz recesije

Evropska komisija u najnovijoj ekonomskoj analizi ocenila je da je za Srbiju “ključ razvoja” junska odluka Evropskog saveta o pokretanju pregovora o članstvu sa Srbijom, uz procenu da je srpska privreda izašla iz recesije i da je realni bruto domaći proizvod dostigao rast od 2,1 posto.

Ističe se, da je Srbija povećala izvoz, a da je inflacija u maju “sezonski” pala na oko 9 posto uz opasku da je nezaposlenost i dalje velika, a budžetski deficit premašio 5 posto.

Napominje se da je odluka vođstva EU da se pokrenu pregovori o članstvu usledila pošto je postignut sporazum o sređivanju odnosa Beograda i Prištine. EK ukazuje i na činjenicu da je vlada u junu izvršila reviziju budžeta i ciljani deficit sa 3,6 povećala na 5,2 posto BDP-a, pre svega zbog slabih prihoda u prvim mesecima ove godine. Među ključne razvojne faktore ubrojano je i to što je vlada u Beogradu usvojila i program reforme javnog sektora, uključujući akcioni plan za potpuno restrukturiranje preduzeća do polovine 2014. godine.

Nezaposlenost je iznosila u aprilu 24,1, dok je 2012. godine bila 25,5 posto radno sposobnog stanovništva. Najveća stopa nezaposlenosti, oko 50 posto, ukazuje EK, pogađa u Srbiji stanovništvo do 24 godine. Broj zaposlenih je u prvim mesecima porastao za 3,2 ali su neki poslovi prešli u sivu ekonomiju, tako da je zaposlenost u privatnom sektoru porasla na 12,3 posto.

Posle pada proizvodnje od 1,7 u 2012. godini, Srbija je izašla iz recesije. Rast BDP je dostigao 2,1 procenat, a u rastu izvoza je znatnog udela imala proizvodnja u fabrici “Fijat Srbija”. Domaća tražnja je ostala slaba i došlo je do godišnjeg pada od 1,1 posto, jer je nezaposlenost i dalje velika, a realni prihodi stanovništva su nastavili da padaju. Posle velikog pada u poslednjem tromesečju 2012. godine investiranje je i dalje u padu. Ipak, poljoprivreda je posle vremenskih nedaća u 2012. godini, zabeležila skok u proizvodnji od 16,7, mada je u trgovini na malo pad bio 4, a u građevinarstvu čak blizu 25 procenata. 

U prvim mesecima ove godine deficit platnog bilansa Srbije  smanjen je za 46 posto, odnosno za 758 miliona evra, što se duguje skoku izvoza od 23,8 posto i doznakama iz inostranstva koje su porasle za više od 19 procenata. Uvoz je zbog slabe domaće tražnje pao za oko 4 procenta, a skok izvoza se najviše duguje plasmanu mašina, aparata i transportne opreme, kao i hemijskih proizvoda i naftnih derivata, posle završetka modernizacije Rafinerije Pančevo. Srpska vlada je platila unapred 330 miliona evra dugova Londonskom klubu, tako da je krajem maja javni dug iznosio 19 milijardi evra, odnosno oko 60 posto BDP.