Ekonomija - Srbija

Glavobolja zbog loših kredita, potrošnje i štednje

Srbija je pri vrhu zemalja sa procentom nenaplativih kredita – iza Ukrajine, Bugarske, Slovenije i Hrvatske. Srbija u 2015. može da računa na rast depozita i kreditne zaduženosti, što je znak oporavka ekonomije.

Ukrajina će ove godine imati najveću stopu nenaplativih kredita, dok su zemlje našeg regiona iznad proseka istočne Evrope, analiza je Unikredit grupacije.

Šta to znaju banke o Srbiji i da li su optimističnije od nas samih. Sudeći prema prognozama za zemlje istočne Evrope, Srbija se približava proseku.

Direktor za fiskalna pitanja MMF-a Vitor Gaspar kaže da su u poslednje 22 godine, zemlje istočne i jugoistočne Evrope povećale nivo društvenog proizvoda za 30 do 50 odsto, ali na novim osnovama.

"I lično bogatstvo se samo u poslednjih 10 godina udvostručilo. Rizici ostaju, ali i geopolitičke tenzije koje su uticale na rezultate, pa se ove godine u istočnoj Evropi očekuje rast od 1,6 do 2,6 odsto", kaže Gaspar.

I ove godine će biti nastavljen rast kredita od četiri odsto ali i depozita od najmanje pet procenata. Ono što raduje je posle nekoliko godina smanjenje visine nenaplativih kredita.

Srbija je pri vrhu zemalja sa procentom nenaplativih kredita – iza Ukrajine, Bugarske, Slovenije i Hrvatske, dok su Češka Slovačka i Turska zemlje koje imaju najmanje glavobolja zbog loših kredita.

Direktor Unikredit banke Klaudio Čezario kaže da je najvažniji razvoj ekonomije jer ako ljudi rade i zarađuju – onda lakše mogu da ispunjavaju svoje obaveze dok privreda raste.

"Drugo, kurs treba da bude stabilan jer su kursne razlike rizik i trebalo bi sagledati sa bankarom sve uticaje kako bi cena toga bila što manja i kako nenaplativi kredit ne bi doveo u bankrotstvo", kaže Čezario.

Uprkos smanjenju plata i penzija, građani u Srbiji su uštedeli više od 8,2 milijarde evra dok su zaduženi sa oko 5,2 milijarde. Kako onda balansirati između loših kredita, potrošnje i štednje ako se zna da su samo u decembru građani potrošili mnogo više nego u istom mesecu pre godinu dana.

"Kamate na štednju prate standarde u Evropskoj uniji i nisu više atraktivne. Ali, sigurnost uloga, poverenje i servis važniji su od prihoda na kamate. Banke moraju da vode računa o sigurnosti uloga i plasiraju kredite ne samo siromašnima već i dobrostojećim građanima", kaže analitičar Karmelina Karluco.

Bankari imaju para, a izvor profita vide u malim i srednjim preduzećima, poljoprivredi i infrastrukturi. Sve to ohrabruje da ćemo uhvatiti voz sa Turskom, Rumunijom i Poljskom, koje će nastaviti natprosečan ekonomski zamah.

Iako smo zbog ukrajinske krize imali pad društvenog proizvoda od najmanje jednog procenta, od rešenja mirovnog procesa zavisi da li ćemo imati ekonomski rast ili recesiju.