Ekonomija - Srbija

Građevinske dozvole i dalje problem u Srbiji

Zrenjanin ima najbolju proceduru za izvršenje ugovora, a u Beogradu se najduže čeka na građevinske dozvole u konkurenciji 22 grada jugoistočne Evrope, objavila je danas Svetska banka.

U izveštaju o uslovima poslovanja u jugoistočnoj Evropi, gradovi Srbije su najlošije rangirani u pogledu izdavanja građevinskih dozvola uprkos Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. kojim je taj proces pojednostavljen.

Situacija, međutim, nije ujednačena - najlošija je u Beogradu, u kojem se na građevinsku dozvolu sada čeka skoro godinu dana, pet meseci duže nego 2008, kada je objavljen prethodni izveštaj Svetske banke, koji meri napredak u reformama u četiri oblasti - procedure za pokretanje firmi, za izdavanje građanskih dozvola, upis imovine i sudsko izvršenje ugovora.

U konkurenciji 22 grada Srbije, Bosne Hercegovine, Albanije, Crne Gore i Moldavije, Kruševac je za samo jedno mesto bolji od Beograda po izdavanju građevinske dozvole, Užice je na 16. mestu, a Vranje i Zrenjanin dele 13. poziciju. U Vranju, kako se navodi, dozvola sada može da se dobije za šest meseci, što je tri meseca brže nego pre tri godine.

Trumbić: Napredak zahvaljujući Zakonu o planiranju i izgradnji

Ekonomista Svetske banke Tea Trumbić kazala je za Betu i EurAktiv da je u ovoj oblasti nekoliko gradova ostvarilo napredak zahvaljujući Zakonu o planiranju i izgradnji, dok je u nekim drugim uočen problem u pogledu navikavanja agencija, ali i kompanija, na nove uslove.

Na pitanje zašto je situacija i dalje loša uprkos usvajanju Zakona o planiranju i izgradnji 2009. godine kojim je trebalo da izdavanje dozvola bude pojednostavljeno, ona je kazala da je za primenu zakona uvek potrebno vreme, a ukazala je i na nejasnoće u primeni odredbi o pretvaranju prava korišćenja u svojinska prava.

Dobijanje građevinske dozvole najlakše je u makedonskom gradu Bitolju, u kojem je za to potrebno 96 dana, po čemu se Bitolj našao na 27. mestu u svetu.

Celokupna procedura izdavanja građevinskih dozvola najlakša je u Nikšiću u Crnoj Gori. Troškovi tog posla najviši su u Podgorici - 2.132 odsto prihoda po stanovniku, odnosno 140.000 dolara, a najniži u moldavskom Baltiju - 110 odsto prihoda po stanovniku, odnosno 1.852 dolara.

Rešavanje privrednih sporova najbrže u Zrenjaninu

Gradovi u Srbiji su generalno gledano skupi kada je reč o građevinskim dozvolama, pa ti troškovi iznose tri četvrtine troškova svih procedura u protivvrednosti od 83.278 dolara.

S druge strane, u Zrenjaninu je najefikasniji sud u regionu za rešavanje privrednih sporova i izvršenje ugovora. Tamo je, kako se navodi, potrebno 10 meseci za tu proceduru, što je isto kao u SAD.

"U Zrenjaninu se koriste informacione tehnologije kao pomoć sudijama pri upisu predmeta u upisnik i upravljanju sudom. Preduzetnici takođe mogu da se opredele za sistem alternativnog rešavanja sporova (medijacija), kojim je smanjen broj predmeta u radu", navodi se u izveštaju.

Da je dobar rezultat postignut zahvaljujući rešenjima koja su primenjena u toj lokalnoj zajednici pokazuje činjenica da se u Srbiji nalazi i jedan od najsporijih sudova u regionu - u Kruševcu, gde postupak može da traje i dva puta duže nego u Zrenjaninu.

Po izvršenju ugovora, najlošiji je kosovski grad Prizren, gde se nalazi jedini privredni sud na Kosovu. Najduža procedura zabeležena je u Mostaru - četiri godine.

"Srpski gradovi su rangirani različito u zavisnosti od indikatora. Kada je reč o pokretanju firmi, Srbija je oko proseka na donjoj strani liste, ali po izvršenju ugovora ima Zrenjanin koji je na vrhu", kazala je Trumbić i dodala da se "definitivno i u Srbiji može pronaći najbolja praksa".

"Opšta poruka izveštaja jeste da su svi gradovi napredovali u najmanju ruku u nekim od oblasti, pa su i u Srbiji mnogi gradovi ostvarili poboljšanje u nekim oblastima. Učinjen je napredak u pokretanju firmi kroz jedinstveni šalter (one stop šop), što smanjuje vreme i složenost postupaka za pokretanje poslovanja", kazala je ona.

"Velike razlike u privrednim propisima u regionu ukazuju na prostor za poboljšanja", navodi se u izveštaju.

Hipotetični grad u jugoistočnoj Evropi, koji bi primenio najbolju praksu regiona u svakoj od oblasti koja je obuhvaćena izveštajem, bio bi 6. na listi 183 svetske privrede.

U njemu bi za osnivanje preduzeća bilo potrebno tri dana i samo tri procedure, kao u Skoplju, za upis imovine trebalo bi pet dana, kao u moldavskim gradovima Balti i Kišinjev, a izvršenje ugovora trajalo bi 290 dana, kao u makedonskom Tetovu.

Troškovi pokretanja preduzeća bili bi 1,5% prihoda po stanovniku, kao u Pljevljima u Crnoj Gori, a troškovi upisa imovine iznosili bi 0,52% vrednosti imovine, kao u Prizrenu.

Za upis nepokretnosti dva do tri meseca

Srbija je loša po vremenu potrebnom za upis nepokretnosti, budući da je potrebno dva do tri meseca. Međutim, kako se ističe, ulažu se napori da se taj proces ubrza.

"Uz digitalizaciju katastarskih karata, ovim reformskim procesima vreme za upis nepokretnosti već je smanjeno za 30 dana u Zrenjaninu (sa 100 dana 2008. na 70 dana), za 25 dana u Vranju (sa 84 dana 2008 na 59 dana), za 20 dana u Beogradu (sa 111 dana 2008. na 91 dan) i za 17 dana u Užicu (sa 91 dan 2008. na 74 dana)", navodi se u izveštaju.

Međutim, po celokupnim uslovima za upis nepokretnosti, Srbija nije toliko loše rangirana - Vranje je na 5, Zrenjanin na 6, Kruševac i Užice na 10. a samo Beograd u donjoj polovini - na 16. mestu.

Po lakoći pokretanja preduzeća, gradovi Srbije su uglavnom u donjoj polovini - Beograd na 11. mestu, Užice na 12, Vranje i Zrenjanin na 14. i Kruševac na 16. To je ujedno jedini pokazatelj po kojem Beograd nije najlošiji u Srbiji.

Kosovo je u izveštaju dato odvojeno, a ispitivani gradovi su Prizren i Priština. U njima je najteže pokrenuti posao, ali su najjeftiniji po pitanju upisa nepokretnosti. Prizren ima jednu od najbržih procedura za izdavanje građevinskih dozvola - to traje 160 dana, a u Prištini dva puta više.

U svih 19 gradova koji su bili obuhvaćeni i izveštajem iz 2008. godine zabeležen je napredak u najmanje jednoj oblasti. Nijedan grad nije u svemu najbolji, ističe se u izveštaju, uz napomenu da u regionu postoje modeli dobre prakse na koje se zemlje mogu osloniti.