Članice evrozone koje od Grčke traže kolateralu u zamenu za finansijsku pomoć trebalo bi ponovo da razmisle o isplativosti takvih zahteva, naovdi Mudiz. Ta agencija za procenu kreditnog rejtinga smatra da time rizikuju da program skrene sa kursa što može dovesti do nemogućnosti Grčke da na vreme plaća obaveze.Grčka je prošle sedmice pristala na zahtev Finske koja je tražila Partenon, Akropolj i ostrva kao garanciju za učestvovanje u paketu pomoći i tako osigurala kolateralu od 600 miliona evra. Taj bilateralni ugovor pokrenuo je niz sličnih zahteva i od drugih zemalja evrozone, konkretno Slovačke, Holandije i Austrije...
Članice evrozone koje od Grčke traže kolateralu u zamenu za finansijsku pomoć trebalo bi ponovo da razmisle o isplativosti takvih zahteva, navodi Mudiz.
Ta agencija za procenu kreditnog rejtinga smatra da time rizikuju da program skrene sa kursa što može dovesti do nemogućnosti Grčke da na vreme plaća obaveze.
Grčka je prošle sedmice pristala na zahtev Finske koja je tražila Partenon, Akropolj i ostrva kao garanciju za učestvovanje u paketu pomoći i tako osigurala kolateralu od 600 miliona evra.
Taj bilateralni ugovor pokrenuo je niz sličnih zahteva i od drugih zemalja evrozone, konkretno Slovačke, Holandije i Austrije.
Mudiz je upozorio da bi to Grčku moglo gurnuti u dublju recesiju što bi je dovelo do novog bankrota jer ne bi mogla plaćati obaveze, pa očekuje od zemalja evrozone da blokiraju grčki dogovor sa Finskom.
Holandski ministar finansija Jan Kes Jager rekao je da ideja o kolaterali za pozajmljivanje novca nije poželjna, ali da će Holandija nastaviti sa zahtevom ukoliko na to bude prisiljena, jer “želi da ima isti tretman kao i ostale zemlje donatori”.