Grčka od ove sedmice ima novi ekonomski put u budućnost, sa neslućenim mogućnostima za biznis na Balkanu i jugoistočnoj Evropi. Unižena razornim zapadnjačkim sumnjama u ekonomsku snagu i političku stabilnost Grčke – nacija na Egeju je u utorak i zvanično postala strateški poslovni partner Kine u zapadnoj hemisferi.Državna delegacija Kine predvođena vicepremijerom Džang Đenom potpisala je sa domaćinima u Atini 14 poslovnih sporazuma o saradnji vrednih nekoliko milijardi evra. Kina je sasvim uverena da će Grčka prevazići krizu i vratiti se na put stabilnog ekonomskog rasta.
Grčka od ove sedmice ima novi ekonomski put u budućnost, sa neslućenim mogućnostima za biznis na Balkanu i jugoistočnoj Evropi.
Unižena razornim zapadnjačkim sumnjama u ekonomsku snagu i političku stabilnost Grčke – nacija na Egeju je u utorak i zvanično postala strateški poslovni partner Kine u zapadnoj hemisferi.
Državna delegacija Kine predvođena vicepremijerom Džang Đenom potpisala je sa domaćinima u Atini 14 poslovnih sporazuma o saradnji vrednih nekoliko milijardi evra, prenele su agencije.
„Kina je sasvim uverena da će Grčka prevazići krizu i vratiti se na put stabilnog ekonomskog rasta”, istakao je Džang Đen u Atini. Kinesko poverenje u značaj strateške lokacije Grčke za međunarodni biznis i njene neiskorišćene poslovne potencijale u dramatičnoj su suprotnosti sa istovremenim procenama Zapada o budućnosti biznisa na Egeju. Istog dana kada je američka agencija za kreditni rejting Mudiz, grčke akcije proglasila „smećem”, kapetan Ven Điafu, predsednik vodeće svetske brodarske kompanije „Kosko”, najavio je dolazak azijskog biznisa na Egej:
„Luka Pirej postaće vodeća raskrsnica za pretovar kargo tereta za istočni Mediteran, Balkan, centralnu Evropu i severnu Afriku. Pozvaćemo i druge kineske kompanije da ulažu u Grčku, a takođe i naše partnere u Japanu i Koreji”.
Među 14 potpisanih sporazuma u Atini polovina se odnosi na saradnju brodarskog biznisa Kine i Grčke. Izgradnja sedam teretnih brodova, iznajmljivanje šest kargo-lađa, izgradnja plovećeg pogona za remont brodova kod Pireja, investicije u luku Timbaki na jugu Krita, proširenje saradnje sa lukom Solun i drugim pristaništima širom Grčke i njenih ostrva – dogovoreni su kinesko-grčki poslovi u vrednosti od preko pola milijarde evra. Istovremeno, kineski zvaničnici obećali su da će u budućim poslovima na grčkom terenu zapošljavati isključivo domaću radnu snagu (preko 650 radnih mesta samo na novim poslovima u Pireju).
„Kinezi su uz Grke” objavio je dnevnik „Adesmeftos Tipos” iz Atine.
Potku novog, širokog povezivanja kineskog i grčkog biznisa (obuhvatiće izgradnju aerodroma na Kritu, hotela i trgovačkog centra u Pireju, poslove sa grčkom železnicom, izvoz maslinovog ulja...) postavila je moćna Unija grčkih brodovlasnika još sedamdesetih godina 20. veka.
U vreme ondašnje globalne naftaške krize, grčki brodovlasnici krenuli su masovno sa naručivanjem tankera u azijskim brodogradilištima. Vizionarska kartografija kineskih preduzetnika i poslovni talenat grčkih brodovlasnika spoznali su kasnije zajedničke interese, kada je na početku 21. veka postalo jasno da su velike evropske luke (Roterdam, Hamburg) prebukirane. Nadolazeći kineski kargo nedeljama je čekao ispred velikih evropskih luka na pretovar robe, potreba za novim lukama koje bi brže i lakše prihvatale robe iz Azije skrenule su pažnju na neiskorišćeni pristanišni potencijal Egeja ali i na putnu prohodnost koja se odatle nudi ka Balkanu, centralnoj Evropi, severnoj Africi...
„Politika” je svojevremeno (april 2007. godine) izveštavala o velikom interesovanju kineskih brodarskih kompanija za koncesije u luci Solun, i privrednim mogućnostima koje nudi budući panevropski putni Koridor 10 (krak od Niša ka Solunu).
Prošle godine „Kosko” je po ceni od 3,4 milijarde evra stekao koncesiju za proširenje kargo terminala u luci Pirej na 35 godina i to uprkos brojnih protesta dokera pod uticajem danas vladajućeg PASOK-a. Istovremeno, nadmetanje za modernizaciju luke Solun još je otvoreno, prihvaćeni ponuđač firma iz Hong Konga naglo je odustala od tog posla krajem 2008. godine.
„Grčka je država na strateškoj lokaciji u Evropi, sa izuzetnim, neiskorišćenim rudnim potencijalnom na severu države, nalazištima zlata, nafte, prirodnog gasa. Grčka neće biti Florida Evrope, već zemlja sa snažnim privrednim razvojem”, zaključak je nedavnom savetovanja predstavnika rudarstva Grčke u Solunu.
„Premijer Grčke i narod zemlje na istom su brodu. Kina je uverena da će združenim snagama raditi na njenom ekonomskom oporavku i novom usponu”, istakao je na kraju četvorodnevne posete zamenik kineskog premijera Džang Đen.