Ekonomija - Srbija

Inflacija maksimum dostigla u aprilu

Međugodišnja inflacija u Srbiji, u junu, pašće ispod 13 odsto i očekuje se da u narednim mesecima njen pad bude dodatno intenziviran, izjavio je danas guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

Šoškić je, na konferenciji za novinare, u centralnoj banci, istakao da inflacioni pritisci po osnovu cena hrane slabe, uz mogućnost da sa nastupanjem nove poljoprivredne sezone, cene hrane utiču na pad inflacije.

On je ukazao da je i dalje najizraženiji dezinflacioni uticaj niske tražnje, a inflaciona očekivanja su stabilna i očekuje se da dalje opadaju kako se bude povećavala stabilnost cena.

Šoškić je naveo da je niži rast inflacije u drugom tromesečju posledica znatnog usporavanja rasta cena prehrambenih proizvoda i sezonski neuobičajenog pada cena voća i povrća.

Guverner je naglasio da u narednim mesecima postoji mogućnost pune stabilizacije cena, a ne treba isključiti ni mogućnost pojave meseci sa negativnom inflacijom.

On je podsetio da je inflacija maksimum dostigla u aprilu, kada je na međugodišnjem nivou bila 14,7 odsto, da bi zatim u maju opala na 13,4 odsto i očekuje se njeno dalje smanjivanje.

Šoškić je napomenuo i da će vraćanje inflacije ka cilju u drugoj polovini 2011. i početkom 2012. godine biti vođeno očekivanim pojeftinjenjem hrane, baznim efektom, kao i merama monetarne politike.

Guverner je ukazao da NBS računa sa tim da država možda nije u potpunosti iscrpela sve promene u domenu cena pod njenom kontrolom, što bi stvorilo dodatni pritisak na ukupne cene, ali ne očekuje se da taj pritisak bude značajan.

Šoškić je napomenuo da je u poslednjim kvartalima dinar jak prema dolaru, tako da eventualna promena cene gasa ne bi imala utemeljenje u promeni kursa.

"Inflacija u Srbiji, ako želimo ubrzanu razvojnu šansu, mora da gravitira ka niskim jednocifrenim iznosima", dodao je guverner.

Prema njegovim rečima, dalja dinamika snižavanja referentne kamatne stope zavisiće od stabilnosti cena hrane, kao i cene energenata na svetskom tržištu, ali i od rizika iz domena fiskalne politike.

On je naglasio da se država po pitanju rashoda mora kretati u okvirima određenim Zakonom o budžetskom sistemu i fiskalnim pravilima, i mora ograničiti potrošnju na nivo koji je realno moguće finansirati.

"Neizvesnost po pitanju toga da li mi možemo poštovati zakon koji smo doneli krajem prošle godine nije dobro za reputaciju naše zemlje, uvodi dodatne rizike u procenu međunarodne investicione javnosti o tome da li Srbija jeste ili možda malo manje na tom održivom putu izlaska iz krize", ukazao je Šoškić.

Ne očekuju se problemi u uvođenju Bazela 2

Uvođenje Bazel 2 standarda u bankarski sistem Srbije, čija primena počinje 31. decembra, ima za cilj preciznije merenje rizika, transparentnije izveštavanje banaka, snižavanje sistemskog rizika bankarskog sistema u Srbiji i usaglašavanje sa regulativnom EU, dodao je Šoškić.

Šoškić je istakao da su Bazel 2 standardi okvir funkcionisanja bankarskog sistema koji je uveden u svim razvijenim i dobro uređenim zemljama sveta.

Prema njegovim rečima, ti standardi obuhvataju pravila za izračunavanje adekvatnosti kapitala, upravljanje rizicima i objavljivanje informacija banke.

"Srbija ide u tom pravcu s razlogom da bi preciznije merila rizike izloženosti banaka u savremenim uslovima poslovanja", objasnio je guverner i izrazio očekivanje da će nova regulativa biti uvedena u bankarski sistem Srbije bez značajnijih problema.

On je podsetio da je Izvršni odbor NBS na sednici 16. juna usvojio set odluka kojim se uvode Bazel 2 standardi u bankarski sistem Srbije i taj paket propisa primenjivaće se od 31. decembra 2011.

Izuzetak čine odredbe koje se odnose na davanje saglasnosti na rejtinge dužnika koje obavljaju agencije za rejting i koja se primenjuje od 1. septembra, a predviđeno je i da banke, radi bolje pripreme za primenu novih propisa, dostave NBS probne izveštaje, sačinjene sa stanjem na dan 30. septembra, rekao je Šoškić.

Guverner je ocenio da globalno gledano, na nivou bankarskog sistema u Srbiji, neće biti većih potreba za dodatnim kapitalom za funkcionisanje banka u novom režimu, iako će neke banke "možda morati da potraže dodatni, kvalitetan izvor finansiranja".