Procene su da će inflacija do kraja godine iznositi osam odsto, i to uz umerene prognoze kretanja cena hrane i nafte i bez povećanja cena pod kontrolom države kao što su to struja i gas. Planirana inflacija za ovu godinu bila šest plus minus dva odsto i naglasio da sve analize ukazuju na to da će se inflacija kretati blizu gornje granice.Ako bismo u narednu godinu ušli sa tom višom stopom inflacije, moguće je da će to, zajedno sa odmrzavanjem plata i penzija početkom januara 2011, izazvati „drugi talas inflacije”. To nikako nije dobro jer bi se zakočio privredni oporavak.
Procene su da će inflacija do kraja godine iznositi osam odsto, i to uz umerene prognoze kretanja cena hrane i nafte i bez povećanja cena pod kontrolom države kao što su to struja i gas, izjavio je danas urednik časopisa „Kvartalni monitor” Pavle Petrović.
Predstavljajući časopis na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, on je istakao da je planirana inflacija za ovu godinu bila šest plus minus dva odsto i naglasio da sve analize ukazuju na to da će se inflacija kretati blizu gornje granice.
Ako bismo u narednu godinu ušli sa tom višom stopom inflacije, moguće je da će to, zajedno sa odmrzavanjem plata i penzija početkom januara 2011, izazvati „drugi talas inflacije”. To, kako je rekao Petrović, „nikako nije dobro jer bi se zakočio privredni oporavak”.
On je istakao da bi bilo bolje da je ostalo da se odmrzavanje plata i penzija dogodi u aprilu, ocenjujući da bi NBS bila sposobna da restriktivnijom monetarnom politikom drži „konce u svojim rukama” i zadrži inflaciju u zadatim okvirima.
To se, međutim, neće dogoditi, pa ćemo u 2011. godinu ući sa povećanom inflacijom i ona će ući u obračun za povećanje plata i penzija, jer je sa MMF-om dogovoreno da se one uskladuju sa prethodnom šestomesečnom inflacijom, upozorio je Petrović.
On je naveo da je moguće da će, zbog pritiska na inflaciju, NBS povećati restriktivnost i kamatne stope, što bi bio dodatni pritisak na stanovništvo i privredu.
Ako se tome doda fiskalna politika koja rastom tekuće javne potrošnje i fiskalnim stimulansima na srednji rok više odmaže nego što pomaže, oporavak zemlje se ne može očekivati, smatra Petrović.
„Ukupna korist bi bila mnogo veća da se odmrzavanje plata i penzija ostavilo do aprila jer bi NBS uspela do aprila da značajno spusti inflaciju, a samo indeksiranje plata i penzija bi bilo manje i time opasnost za drugi krug inflacije bi bila manja”, naveo je on.
Petrović je prezentovao četiri moguća scenarija kretanja inflacije, od kojih je prvi najpoželjniji ali i najteže ostvarljiv.
Da bi inflacija do kraja godine iznosila šest odsto, ukazuju analize, trebalo bi da potpuno nestane troškovni udar izazvan svetskim rastom cena hrane, da noseća tržišna inflacija značajno uspori, a da cena nafte padne za 15 odsto, rekao je Petrović.
U drugom scenariju, inflacija bi iznosila 6,7 odsto a jedina razlika u odnosu na prethodni scenario je da cena nafte umesto da pada za 15 odsto, ostane nepromenjena.
U slučaju da se „šok rasta cene hrane” zaustavi, cena nafte miruje, a noseća tržišna inflacija se ne usporava ukupna inflacija bi, do kraja godine iznosila 7,3 odsto, a u najgorem scenariju ako se visok rast cena hrane nastavi do kraja godine ukupna inflacija do kraja godine bila bi oko 8,9 odsto.