Visoka inflacija i spoljno finansiranje glavni rizici za održanje makroekonomske stabilnosti Srbije, ocenjuje MMF u izveštaju. Plan Vlade da novac od privatizacije "Telekoma" upotrebi za finansiranje deficita dobra odluka. Međunarodni monetarni fond ocenio je da je ekonomski oporavak Srbije zasnovan na izvozu dobio zamah, ali da su povećana inflacija i spoljno finansiranje glavni rizici za održanje makroekonomske stabilnosti. Kako se navodi u izveštaju o šestoj reviziji aranžmana Srbije sa MMF-om, objavljenom na sajtu MMF-a, Srbija se u poređenju s državama u regionu oporavlja sporim, ali stabilnim tempom, a spoljni rizici su povišeni zbog trgovinskog deficita i slabijeg priliva stranog kapitala. MMF je ocenio da ključni izazov postaje obuzdavanje inflacije, koja je zbog rasta cena hrane i slabljenja dinara, premašila planirani okvir od između četiri i osam odsto. Narodna banka Srbije je primereno pooštrila monetarnu politiku da bi smanjila inflaciju, a biće potrebna i dodatna pooštravanja monetarne politike zbog rasta inflacionih rizika.
Visoka inflacija i spoljno finansiranje glavni rizici za održanje makroekonomske stabilnosti Srbije, ocenjuje MMF u izveštaju. Plan Vlade da novac od privatizacije "Telekoma" upotrebi za finansiranje deficita dobra odluka.
Međunarodni monetarni fond ocenio je da je ekonomski oporavak Srbije zasnovan na izvozu dobio zamah, ali da su povećana inflacija i spoljno finansiranje glavni rizici za održanje makroekonomske stabilnosti.
Kako se navodi u izveštaju o šestoj reviziji aranžmana Srbije sa MMF-om, objavljenom na sajtu MMF-a, Srbija se u poređenju s državama u regionu oporavlja sporim, ali stabilnim tempom, a spoljni rizici su povišeni zbog trgovinskog deficita i slabijeg priliva stranog kapitala.
MMF je ocenio da ključni izazov postaje obuzdavanje inflacije, koja je zbog rasta cena hrane i slabljenja dinara, premašila planirani okvir od između četiri i osam odsto.
Kako se navodi, Narodna banka Srbije je primereno pooštrila monetarnu politiku da bi smanjila inflaciju, a biće potrebna i dodatna pooštravanja monetarne politike zbog rasta inflacionih rizika.
Fond je ocenio i da će Srbija morati da uloži napor kako bi budžetski deficit u 2011. godini zadržala na planiranih oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zbog rasta pritisaka da se poveća potrošnja u predizbornom periodu.
Plan Vlade Srbije da novac od privatizacije "Telekoma" upotrebi za finansiranje deficita predstavlja mudru odluku, ocenio je MMF.
Navodi se i da je bankarski sektor Srbije stabilan, visoko likvidan i sposoban da apsorbuje kreditne rizike izazvane pogoršanim poslovim rezultatima preduzeća.
MMF je ocenio i da je dobra odluka srpskih vlasti da se postepeno povuku iz programa subvencionisanog kreditiranja privrede i građana.
"Ti programi su pomogli da se u vreme krize podupre domaća tražnja, ali da u vreme kada je započet oporavak i normalizovano kreditno tržište, troškovi subvencionisanja kredita značajno nadmašuju moguću korist", naveo je Fond.
Reforma srpskog penzijskog sistema, ističe se, predstavlja "korak u pravom smeru", ali će biti potrebne dalje reforme da bi se povećala starosna granica za odlazak u penziju.
Međunarodni monetarni fond ocenio je da spor tempo primene strukturnih reformi za prelazak model rasta zasnovanog na izvozu i investicijama predstavlja "usko grlo" za Srbiju.
Kreditni aranžman Srbije i MMF-a u vrednosti oko tri milijarde evra ugovoren je sredinom maja 2009. i završava se u aprilu 2011. godine.