Irska prelomila

Bez autora
Nov 21 2010

Irska Vlada je pristala na pomoć MMF-a i Evropske unije. Brisel je u poslednje vreme nagovarao Dablin da prihvati pomoć, zbog straha da bi eventualni bankrot Irske, krizu mogao da proširi na druge članice evro zone, pre svega Portugal i Španiju.Dablin je do sada pokušavao da bez spoljnih pozajmica prebrodi tešku krizu u bankarskom sektoru. Vlada Irske je, od početka krize, pod državno okrilje već stavila tri banke i namerava da preuzme još nekoliko banaka, u akciji spasavanja koja već iznosi 45 milijardi evra i koja će, podići deficit države za 2010. godinu na čak 32 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Irska prelomilaVlada u Dablinu prihvatila pomoć MMF-a i EU, iako je do sada pokušavala da bez spoljnih pozajmica prebrodi tešku krizu u bankarskom sektoru.

Irska Vlada je pristala na pomoć MMF-a i Evropske unije. Brisel je u poslednje vreme nagovarao Dablin da prihvati pomoć, zbog straha da bi eventualni bankrot Irske, krizu mogao da proširi na druge članice evro zone, pre svega Portugal i Španiju.

Dablin je do sada pokušavao da bez spoljnih pozajmica prebrodi tešku krizu u bankarskom sektoru. Vlada Irske je, od početka krize, pod državno okrilje već stavila tri banke i namerava da preuzme još nekoliko banaka, u akciji spasavanja koja već iznosi 45 milijardi evra i koja će, podići deficit države za 2010. godinu na čak 32 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Dablin tvrdi da mu nije potrebna pomoć EU, ali je sve veća sumnja u sposobnost Irske da plati svoje račune podigla kamatne stope za irske državne obveznice.

Funkcioneri EU su u poslednje vreme stalno vršili pritisak na vladu u Dablinu da prihvati spoljnu pomoć, zbog bojazni da bi dalje komplikovanje finansijske situacije i eventualni bankrot Irske mogli izazazvati lančanu reakciju, u vidu "prelivanja" krize u druge "periferne" članice zone evra.

Na red posle Irske, pod udar krize, prvo bi mogao doći Portugal, jedna od najmanjih članica evrozone koja u privredi EU učestvuje sa 1,8 odsto njene privrede.

Mnogo veću zabrinutost izaziva Španija, koja je takođe u nezavidnom položaju. Privreda te zemlje, sa proporcionalno manjim dužničkim teretom od Irske, izaziva veliku strepnju zbog svog velikog učešća u ukupnom proizvodu evrozone od 11,7 odsto.

Zemlja ne može da finansira budžetski manjak

Manjak u budžetu Irske dostigao je rekordnih 32 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je u svim zemljama koje koriste evro ograničen na deset puta manje, na tri odsto. Evropa je, zbog toga, zabrinuta da li će njena valuta opstati, a sa koliko se strasti o tome govori u Irskoj, pokazuje intervju sa irskim ministrom za evropska pitanja.

Na konstataciju novinara da lagao, izneverio svoju zemlju i treba da ode sa funkcije, irski ministar za evropska pitanja Dik Roše je odgovrio:

"Kao prvo, nismo lagali. U teškoj smo situaciji, evropski ministri finansija nam priznaju da smo primenili dobre mere, ali se svašta promenilo u protekle tri nedelje. Ne samo kod nas, već se vidi suštinski problem projekta evra kao monete."

Pre nedelju dana ministra su pitali da li su pregovori u toku, na šta su njegove kolege rekle da je to čista fikcija i neodgovorno novinarstvo.

"Sad je važnije da vidimo kako će to uticati na Irsku", rekao je Roše.

Na konstataciju lista Sandej Tajms da se u slučaju Irske govori o 120 milijardi evra više nego za Grčku, ministar kaže da ne zna kako se pojavio taj iznos.

"Ne mogu ni da potvrdim, ni da odbacim", rekao je Roše.

Irski ministar finansija je, prema tvrdnjama mnogih, konačno priznao da zemlja ne može da finansira budžetski manjak pod sadašnjim tržišnim uslovima, i da je pomoć neizbežna.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik