Ekonomija - Srbija

Italija u nevolji

Italiji ne treba finansijska pomoć Evropske unije, ali joj prete velika nezaposlenost i recesija, kaže premijer Mario Monti. Država je smanjila izdatke, ali su građani zbog povećanja poreza i cena znatno osiromašili i u strahu da će ostati bez posla.

U Italiji je feragosto, odnosno letnji odmor, u punom jeku. Međutim zbog krize, čak 44 odsto Italijana, znatno više nego prošle godine, ostaće kod kuće.

Još jedan alarmantan podatak za vladu Marija Montija, koja posle osam meseci beleži polovičan uspeh, jeste gašenje na hiljade firmi pod teretom visokih poreza. Analitičari nagoveštavaju vrelu socijalnu jesen.

Reforme tržišta rada i penzionog sistema kao i ponovo stečeni kredibilitet na međunarodnoj sceni pozitivni je deo bilansa Montijeve vlade.

Međutim, ekonomija treća po snazi u evrozoni ne uliva poverenje ni kod kuće ni u inostranstvu.

"Čini se da Italiji neće bito potreban poseban paket pomoći za ekonomiju. Neće nam biti potreban novac ni za budžetske potrebe, možda će biti jedino potreban da se umire tržišta", rekao je premijer Mario Monti.

Naizmeničnost blagog rasta i drastičnog pada vrednosti akcija na milnaskoj berzi i visoke kamatnje za državne obveznice, hronični su ekonomski alarmi.

"Prodaja državnih obveznica pokazuje da bi bez podrške evropske centralne banke italija a posebno španija bile gotovo van finansijskih tržišta", rekao je Nikola Bori, profesor ekonomije univerzitet u Rimu.

Imperativ Montijevog ministrskog kabineta privredni oporavak Italije ne da se ne nazire već će recesija obeležiti i sledeću godinu, tvrde stručnjaci, dok ukupna potrošnja beleži najveći pad od Drugog svetskog rata.

Nije zaobiđen ni aktuelni turistički sektor koji u bruto nacionalnom proizvodu učestvuje sa 13 odsto, odnosno oko 200 milijardi evra godišnje.

"Pad broja turističkih rezervacija u julu je iznosio 30 procenata. Italinasko turističko tržište trpi u poređenju sa tuniskim i egipatskim koj su se veoma dobro oporavila", kaže turoperater iz Rima.

Oštra štednja uvedena na izričit zahtev Brisela deluje kao mač sa dve oštrice. Država je smanjila izdatke, ali su prosečni građani zbog povećanja poreza i cena znatno osiromašili i u strahu da će ostati bez posla. Nezaposlenost raste i premašila je 10 odsto, štrajkovi su deo svakodnevnice, uključujući i protest 200 gradonačelnika u Rimu.

"Sve vlade pokušavaju da rešavaju problem na pogrešan način, štedeći na najostljivijim delovima društva. Socijalni status ljudi je ugrožen, a siromaštvo rađa očaj", rekao je gradonačelnik grada Kroše Đerardo Ajelo.

Da bi izbegao vrelu jesen, premijer Monti mora hitno da pokrene privredni zamajac zemlje, jer je to jedini način da Italija kao važna karika evrozone izađe iz duboke ekonomske krize.