Ekonomija - Srbija

Jačanje zajedničkog regionalnog tržišta

Sastanak je upriličen nakon učešća premijerke na 9. samitu Berlinskog procesa, na kojem su potpisana tri sporazuma, koja imaju za cilj jačanje zajedničkog regionalnog tržišta.

„Nemačka je naš prvi spoljnotrgovinski partner kada je u pitanju razmena roba i usluga, najveći strani investitor i najvažniji bilateralni donator, a nemačke kompanije zapošljavaju više od 78.000 radnika.

Nova Vlada Srbije čvrsto je opredeljena za jačanje odnosa i saradnje sa Nemačkom, a posebno jačanje ekonomske saradnje.

Sa privrednicima smo razgovarali i o saradnji kada je reč o dualnom obrazovanju, što je posebno važno za povećanje konkurentnosti i produktivnosti naše privrede. Takođe, dobili smo pohvale za sve što smo uradili u procesu digitalizacije u Srbiji“, napisala je Brnabić na Instagramu nakon sastanka.

U delegaciji nemačkih privrednika bili su direktor Odbora za istok nemačke privrede Mičel Harms, referent za Zapadni Balkan u Saveznom ministarstvu za privredu i klimatsku zaštitu Saša Fuzul, predsednik Nemačko-srpske privredne komore Milan Grujić i šef strateškog poslovnog razvoja kompanije “Kom” GmbH Henri Hadžiraj.

Takođe, članovi delegacije bili su i direktor Nemačko-srpske privredne komore Aleksander Markus, član rukovodstva Saveza nemačke industrije (BDI) Volfgang Nidermark, član Upravnog odbora Skupštine nemačkih privrednih komora (DIHK) Ilja Notnagel, direktor za Jugoistočnu Evropu u Odboru za istok nemačke privrede Anja Kviring i referent za Istočnu i Jugoistočnu Evropu i Centralnu Aziju u DIHK Katarina Vitke.

Nemačka je naš prvi spoljnotrgovinski partner kada je u pitanju razmena roba (preko 6,5 milijardi evra) i usluga (preko milijardu evra), najveći strani investitor i najvažniji bilateralni donator.

Ova zemlja je u periodu od 2010. godine, zaključno sa prvom polovinom ove godine, imala neto ulaganja od 2,489 milijardi evra. U prvoj polovini 2022. Nemačka je u Srbiju uložila 174,3 miliona evra, što je svrstava na drugo mesto stranih investitora.

Nemačka je na prvom mestu među stranim državama iz kojih je realizovano najviše investicija u automobilskoj, elektronskoj, prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Tri sporazuma za veću mobilnost na Zapadnom Balkanu

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, premijeri Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije – Dritan Abazović, Edi Rama i Dimitar Kočevski, predsednik Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija i predsednik Vlade privremenih institucija samouprave na Kosovu Aljbin Kurti potpisali su na Samitu Berlinskog procesa tri sporazuma o mobilnosti.

Ovim sporazumima, koji su potpisani u prisustvu nemačkog kancelara Olafa Šolca, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i generalne sekretarke Saveta za regionalnu saradnju Majlinde Bregu, omogućava se putovanje uz ličnu kartu u regionu i međusobno priznavanje fakultetskih diploma i stručne spreme.

Sporazumom o slobodi kretanja i boravka građana, odnosno o uzajamnom priznavanju ličnih karata, pojednostavljuje se prelazak granice/administrativnih prelaza stanovnika Zapadnog Balkana, jer on predviđa da je za prelazak dovoljno posedovanje lične karte.

Predviđeno je da će strane pojednostaviti administrativne postupke za ulazak, tranzit i kratki boravak stanovnika Zapadnog Balkana sa ličnim kartama.

Sporazumom o priznavanju akademskih kvalifikacija reguliše se međusobno priznavanje fakultetskih diploma, nastavak studija i pravila o upotrebi stečenih kvalifikacija, uključujući pristup tržištu rada.

Sporazum predviđa da se period priznavanja diploma sa postojećih nekoliko meseci skrati na maksimalno 14 dana.

Takođe, omogućava se mobilnost studenata i akademskog osoblja na Zapadnom Balkanu na osnovu Lisabonske konvencije o priznavanju diploma, Bolonjskog procesa i relevantnih pravila EU.

Za početak će se primenjivati na državnim univerzitetima i postepeno će se proširiti na privatne univerzitete.

Uspostavljaju se i zajednički standardi i procedure za priznavanje kvalifikacija i ukidaju postojeće naknade za priznanje visokoškolskih kvalifikacija za studente.

Ukidanjem suvišne papirologije i procedura, građani regiona će moći lakše da studiraju i rade, sa glavnim ciljem da se omogući cirkulacija mladih u regionu.

Sporazum o međusobnom priznanju profesionalnih kvalifikacija za lekare, stomatologe i arhitekte predviđa automatsko priznavanje profesionalnih kvalifikacija za odabrane profesije, koje nedostaju na tržištu rada i omogućava pružanje usluga doktora medicine, stomatologa i arhitekti na Zapadnom Balkanu, na osnovu Direktive EU o priznavanju stručnih kvalifikacija.

Ovim sporazumom se uspostavlja jedinstvena primena pravila i stvara osnov za mobilnost profesionalaca širom regiona.

Dokument obuhvata tri profesije i stvara osnovu za pregovore za još četiri profesije – babice, medicinske sestre, farmaceute i veterinare u narednom periodu.