Javne nabavke u Nemačkoj manje su transparentne nego u Srbiji, jer se cena i tehnički detalji smatraju poslovnom tajnom. Pripadnici organizacija civilnog društva i medija posetili su nekoliko državnih i nevladinih institucija u Berlinu i Brandenburgu sa ciljem da unaprede znanje i iskustva iz zemalja Evropske unije u borbi protiv korupcije u javnim nabavkama.
U Nemačkoj je obavezno objavljivanja tendera i odluke o dodeli posla, druge podatke nemoguće je videti. Firme se žale zbog promene rokova, nejasnih ili detaljnih specifikacija i zato što misle da im je kvalitet radova loše procenjen. Ponekad su im tenderi nedovoljno pripremljeni i tvrde da se zakon ne tumači ispravno.
"Da su specifikacije navedene tu u usluzi, ili donesene na poslu, ne tumače zakon kako treba i nisu tehnički ispravne i onda često dođe do spora, pa firme smatraju da to treba drugačije raspisati", navodi advokat Anes Kafedžić iz Nemačke mreže za nabavke - Mreža za javni sektor.
Komplikovani birokratski uslovi i velike procedure onemogućavaju male firme da učestvuju na tenderu, zato što nemaju dovoljno sredstava i stručnog kadra za pripremu ponuda.
"Najvažnija briga naše vlade u oblasti javnih nabavki jeste da obezbedimo i manjim firmama da konkurišu i učestvuju. Bitno je postići taj cilj, kako bi se stvorio socijalni mir i poboljšala ekonomska situacija", ističe Rafael Lost, šef odseka za kompetitivnu i strukturnu politiku Ministarstva ekonomije i klimatske politike Nemačke.
Iako nemačke nevladine organizacije tvrde da su im javne nabavke nedovoljno transparentne, s obzirom na to da su samo u Berlinu vredne oko milijardu i 300 miliona evra, u državnoj televiziji ZDF kažu da izveštavaju o svemu.
"Mislim da je to moguće uraditi - izveštavati o svemu što pronađeš i o čemu bismo da izveštavamo ili objavimo. Mi nemamo nikakvih zakonskih zabrana i treba da izveštavamo samo istinito i prema činjenicama i ja bih rekao da smo uglavnom slobodni", kaže novinar ZDF-a Klaus Bordbek.
U Nemačkoj je od 1. juna proradio javni Registar o javnim nabavkama gde se prijavljuju ponuđači koji krše zakon. Za teži prekršaj, mogu dobiti zabranu konkurisanja od pet godina, a za manji - zabranu do tri godine, uz diskreciono pravo naručilaca da prihvate takvu ponudu.