Ekonomija - Srbija

“Južni tok” projekat budućnosti

Predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da će Srbija u narednih osam godina uložiti 10 milijardi evra u razvoj energetskog sektora, čime će biti ostvarena nova investiciona celina.

Dačić je na konferenciji “Južni tok: evolucija gasovoda”, koja je održana u hotelu “Hajat”, saopštio da će u naredne tri godine u naftni sektor biti investirano tri milijarde evra, u obnovljive izvore dve milijarde evra, a u gasni sektor, takođe, oko dve milijarde evra.

Predsednik Vlade je ukazao na to da odnosi sa ruskim “Gaspromom” i izgradnja “Južnog toka” u dužini od 440 kilometara imaju izuzetan značaj.

On je istakao da je to najvažniji projekat u gasnoj privredi, zajedno sa izgradnjom skladišta u Banatskom dvoru i Itebeju, čime će Srbija postati važan faktor u regionu kada je reč o energetskoj stabilnosti.

Prema njegovoj oceni, projekat “Južni tok” daće, takođe, značajan doprinos zapošljavanju domaćih preduzeća i građana.

Ovaj projekat je oslonac zajedničke evropske budućnosti svih država kroz koje prolazi, naveo je Dačić, uz napomenu da je Vlada Srbije svesna svojih obaveza i da će ih na vreme ispuniti.

On je precizirao da će u 2016. godini proizvodnja gasa biti 11,8 milijardi kubnih metara godišnje, dok će 2020. i 2021. godine ona iznositi 36 milijardi kubnih metara, a 2025. godine 40 milijardi kubnih metara prirodnog gasa.

Predsednik Vlade je istakao da će gasni prsten povezivati i Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Makedoniju, a u planu je i povezivanje sa Republikom Srpskom i BiH.

Razvoj energetske politike omogućiće sigurno snabdevanje Srbije energijom i ubrzani ekonomski razvoj, poručio je Dačić, uz napomenu da se energetski razvoj Srbije bazira na čistim tehnologijama.

Ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović rekla je da je Vlada Srbije u proteklih 10 meseci najviše uradila na realizaciji projekta “Južni tok”, koji će, kako je ocenila, učiniti da Srbija postane lider u sektoru gasa u regionu.

Mihajlović je ukazala na to da će gasovod “Južni tok” našu zemlju učiniti ekonomski prosperitetnijom i konkurentnijom. Bez energetske infrastrukture nema ekonomskog oporavka, razvoja, dolaska investitora i unapređenja konkurentnosti, ocenila je ona.

Prema njenim rečima, cilj Vlade je da se poveća konkurentnost domaće privrede, što se može ostvariti diversifikacijom u snabdevanju gasom, a kroz izgradnju “Južnog toka” i gasovoda između Srbije i Bugarske.

Govoreći o planovima u energetskoj politici, Mihajlović je rekla da je, pored realizacije “Južnog toka”, u planu i da se aktiviraju i domaće kompanije koje će raditi na izgradnji tog projekta, kao i da se pokrene industrija koja koristi gas, što podrazumeva investicije od 300 miliona evra i otvaranje 6.000 novih radnih mesta. Istovremeno, kako je dodala, planirana je i izgradnja gasnih elektrana i nastavak gasifikacije Srbije.

Ona je izrazila nadu i u realizaciju kraka “Južnog toka” ka Republici Srpskoj i Makedoniji, što će pomoći da Srbija bude vodilja u regionu u gasnom sektoru.

Mihajlović je podsetila na energetski sporazum između Srbije i Rusije, kao i na potpisivanje dugoročnog gasnog sporazuma prošle godine, što treba da obezbedi energetsku stabilnost i sigurnost.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je da Ruska Federacija pridaje veliki značaj realizaciji panevropskog projekta “Južni tok”, koji će omogućiti povezivanje istočnih i zapadnih delova Evrope.

Čepurin je istakao da će to biti novi korak u procvatu Evrope, koja više neće biti ograničena nikakvim “berlinskim zidovima”, i dodao da predsednik Rusije Vladimir Putin nije bez razloga prisustvovao početku radova na tom velikom infrastrukturnom projektu.

Srbija i Rusija će uvek biti deo jednog evropskog kontinenta, poručio je ambasador, uz ocenu da je “Južni tok” jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u Evropi.

On je napomenuo da je “Južni tok” ruski projekat, u kome su, osim ruskih, prisutni i akcionari iz Nemačke, Francuske i Italije, i dodao da u projektu učestvuje 10 zemalja.

Prema njegovim rečima, “Južni tok” će do 2020. godine obezbediti oko 10 posto evropskih potreba za gasom, odnosno njime će doticati 63 milijarde kubika, od potrebnih 630 milijardi kubika.

Čepurin je ukazao na pozitivne perspektive razvoja tržišta gasa u Evropi, s obzirom na to da je ove godine u EU potrošnja gasa povećana za 12 posto.

Realizacija ovog velikog projekta, kako je ocenio, posebno je značajna u uslovima ekonomske krize, jer omogućava dodatne investicije, zapošljavanje ljudi i ekonomski rast.

On je izrazio očekivanje da će i Srbija i Rusija, kao partneri u tom projektu, ispuniti svoje ugovorne obaveze.

Gasovod “Južni tok” prenosiće ruski gas ispod Crnog mora gasovodom dužine 900 kilometara, preko Bugarske, Srbije do drugih evropskih zemalja.