Nažalost, svi smo dobro upoznati sa pojmom inflacije, budući da njene efekte osećamo prilikom svakog odlaska u prodavnicu.
Međutim, pored inflacije, u ekonomiji se susrećemo i sa pojmom „šrinkflacije“, koja podrazumeva proces smanjenja količine ili veličine pakovanja različitih proizvoda, često uz preformulisanje ili smanjenje kvaliteta, dok njihove cene ostaju iste ili čak budu povećane.
Sam termin „shrinkflation“ podrazumeva kombinaciju engleskih reči „smanjivanje“ i „inflacija“, a prva upotreba novog izraza pripisuje se ekonomistima Pipi Malmgren i Brajanu Domitroviću.
Zapravo, „šrinkflacija“ nije novina na tržištu, već je ustaljena praksa kompanija u vremenima visoke inflacije kada se i same bore sa rastućim troškovima materijala, ambalaže, radne snage i transporta. Zahvaljujući njoj, proizvodne kompanije uspevaju da povećaju svoju operativnu maržu i profitabilnost smanjenjem troškova uz održavanje jednakog obima prodaje, a najčešće se koristi kao alternativa podizanju cena proizvoda u skladu sa inflacijom.
Ekonomisti kažu da je pribegavanje „šrinkflaciji“ proizvođačima veoma privlačno jer znaju da će kupci odmah primetiti povećanje cene, ali ne i promene u gramaži ili drugim detaljima na ambalaži.
Takođe, kako bi skrenule pažnju sa smanjenja količine proizvoda, kompanije se služe raznim trikovima poput stavljanja novih sjajnih etiketa na manja pakovanja. I to rade na najrazličitijim proizvodima, od toalet papira, preko mleka i jogurta, pa sve do kafe i čaja.
Najpoznatiji primer „šrinkflacije“ jeste smanjivanje čuvene „Toblerone“ čokolade sa 200 na 170 grama 2010. godine. Šest godina kasnije „Toblerone“ su ponovo smanjene, ovog puta sa 170 na 150 grama, dok je velika čokolada smanjena sa 400 na 360 grama. Ova promena je izvršena povećanjem razmaka između čokoladnih trouglova.
Prošle godine „General Mills“ je smanjio porodične kutije žitarica sa 19,3 unce na 18,1 uncu. To znači da je jedinična cena po unci proizvoda porasla, ali za potrošača, prosečna cena u Sjedinjenim Državama je ostala 2,99 dolara, dok je količina žitarica u kutiji potrošaču izgledala prilično jednako.
Tokom ove godine, kompanija „Procter&Gamble“ je smanjila broj dvoslojnih listova po rolni toalet papira sa 264 na 244 lista u mega paketu od 18 komada. To iznosi otprilike rolnu i po u najvećem paketu.
Postoje i oni proizvođači koji su veoma transparentne u pogledu promena koje uvode na svojim proizvodima. Tako je na primer japanska kompanija za proizvodnju grickalica „Calbee“ nedavno objavila smanjenje gramaže od 10%, ali i povećanje cena za 10% za većinu svojih proizvoda i za to okrivila rast cena materijala.
Ipak, vrlo retko se dešava da se trend preokrene. Naime, kako se inflacija smanjuje, proizvođači bi uporedo mogli da snižavaju svoje cene ili da vrate gramažu na prethodne nivoe, ali je praksa pokazala da su ovakve situacije više izuzetak nego pravilo u periodu nakon ekonomske krize.